У емисији „На нишану Лазанског“, професор бањалучког Факултета политичких наука Срђа Трифковић и адвокат Горан Петронијевић разговарали су о скандалозној изјави команданта НАТО-а генерала Скапаротија о Србији, стављању Србије на листу држава које помажу тероризам и прање новца, као и о посети америчког званичника Веса Мичела Београду.
Изјава генерала Скапаротија да је српска популација главни проблем на Балкану, за Трифковића је, како каже, врло интересантна, зато што обухвата српске земље.
„Оно што је значајно у вези са том изјавом су два фактора. Прво, да већ пуне три деценије, приликом промовисања пуковника у бригадира, бригадира у генерала у америчкој војсци, политичка обојеност дотичног једнако је важна, ако не и важнија од његове стручне оспособљености. Тако да смо и на примеру Веслија Кларка и генерала Петреуса имали еминентно политичке генерале“, каже Трифковић.
Спремност да се у америчкој војсци прво прихвате жене, а потом хомосексуалци, према Трифковићевим речима, био је лакмус папир политичке подобности. Они високи официри који су били спремни да, како Трифковић каже, „прогутају гадну кнедлу“ која се не слаже са духом трупе и са консензусом њихових колега, еквиваленти су оних генерала ЈНА који су угађали Јосипу Брозу.
„Не би врховни командант НАТО-а у Европи ни случајно дао такву изјаву пред Спољнополитичким одбором америчког Сената, да није био сигуран да ће та изјава наићи на плодно тле и да ће бити поздрављена од стране естаблишмента“, каже Трифковић.
Скпаротијева изјава није плод непознавања ситуације или грешка, а да је ма ко дао сличну изјаву о неком другом колективитету, на пример да је јеврејска популација на Блиском истоку главни проблем блискоисточне кризе, био би, како Трифковић каже, збрисан са јавне сцене.
Скапароти није искочио из матрице америчког дискурса, није рекао ништа што је за Вашингтон чудно или неприхватљиво. Осим Срба, у Америци постоји још једна нација за коју је дозвољено давати колективистичке расистичке изјаве. То су Руси, каже Трифковић.
„Срби и Руси су вентил за ослобађање неуротичног притиска који постмодерни, постхумани западњак мора да поштује у односу на све остале, заштићене сексуалне, расне и друге мањине. На Србима и на Русима тај вентил може да се отвори до миле воље“, каже Трифковић.
Елементарни ред у држави која држи до себе и која је очувала осећај самопоштовања, додаје Трифковић, био би да предузме контрамере. Међутим, он сумња да ће Србија нешто предузети.
Скапаротијева изјава, према Петронијевићевим речима је једна врста отрежњења. У скоријој прошлости било је још примера оваквих изјава и људе који их дају не би требало нападати јер они одражавају мишљење о Србима на Западу, каже Петронијевић.
„То је добро за отрежњење многих који мисле да ми треба уђемо у НАТО, јер ћемо тада ући и у ЕУ и бити једнаки са другима. Наравно да нећемо бити једнаки, нећемо бити ни приближно једнаки, него ћемо бити, не друга, него трећа класа“, каже Петронијевић.
Можда је Скапаротијева изјава дата циљано, пита се Петронијевић, јер у Београд долази заменик америчког државног секретара Вес Мичел, који са собом носи понуду која би могла да зазвучи као шаргарепа, уколико је Скапаротијева изјава штап.
