Постоји више од 900 врста те необичне животиње, дугачке свега један милиметар, које се могу наћи свуда на свету, од воде на највишим планинама, до најдубљих мора. Водени медведи могу десет година да живе без воде, подносе хладноћу од минус 273 степени, али и топлоту од 151 степени Целзијуса. Такође, подносе радијацију од 5.700 јединица.
Поређења ради, човека и већину животиња убија радијација од свега 10 до 20 јединица.
Године 2007. покренута је свемирска мисија ТАРДИС која је показала да водени медведи могу да преживе боравак у отвореном свемиру, односно у свемирском вакууму.
Упркос томе што већина живих бића не може да опстане без воде, тардиграде могу да преживе и услове екстремне суше. Тада се склупчају у своју сасушену љуштуру, а у том стању могу да проведу деценије.
То постижу захваљујући специјалној врсти протеина која их штити од дехидратације, а која у присуству воде постоји у форми желатина. Када су водени медведи лишени воде, ти протеини се претварају у стакласту структуру, која штити осетљиву материју унутар ћелија.
Научници су 1995. године успели да „врате у живот“ водене медведе који су у сувим условима провели осам година.
Уколико су температуре сувише ниске, та створења производе хемикалије које штите њихове виталне молекуле од хладноће.
Водени медведи такође могу да поднесу велике притиске, који би смрвили већину других живих бића.
