У холивудској пародији из 1996, „Марс напада“, Марсовци користе вербалне поруке мира и пријатељства док убијају Земљане. Ова метода данас је, изгледа, постала уобичајена када се говори о западним политичарима.
Тако је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг искористио прилику да, у интервјуу који је дао за недељно издање немачког дневника „Велт“, пошаље „поруку мира“ Москви.
„Желимо веродостојно одвраћање. Не желимо рат. Наш циљ је деескалација“, истакао је Столтенберг.
Међутим, пре ове наводне мирољубиве поруке, Столтенберг је рекао да Северноатлантска алијанса мора да побољша своје одбрамбене способности и спремност на деловање, имајући у виду, како је рекао, све агресивније и непредвидивије акције Русије.
Столтенберг очекује да ће немачка канцеларка Ангела Меркел и други лидери НАТО-а усвојити такав приступ на наредном самиту овог лета, с обзиром на опасност да би Русија могла да постепено стави већи нагласак на нуклеарно оружје у својој доктрини, вежбама и новим војним способностима.
„Мислим да ће се канцеларка Меркел и њене колеге суочити с новим одлукама на самиту НАТО-а у јулу у Бриселу. Морамо бити будни и одлучни“, рекао је Столтенберг, који је прошле недеље оптужио Русију за покушаје да дестабилизује Запад новим нуклеарним оружјем, сајбер-нападима и тајним акцијама, укључујући тровање бившег руског двоструког агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке у британском граду Солсберију.
„Увек можемо да учинимо више, и сада о томе морамо да размислимо. Догађај из Солсберија, по свој прилици, следи шаблон који годинама опажамо — Русија постаје све непредвидљивија и агресивнија“, изјавио је Столтенберг у интервјуу.
На дневном реду наредног састанка Савета НАТО—Русија могло би се наћи, према његовим речима, и питање хибридног ратовања и хибридних тактика, као што је ангажовање војника без ознака. На крају, Столтенберг је послао „мирољубиву поруку“:
„Важно је да седнемо за сто и разговарамо једни с другима“, закључивши интервју позивом Русији да поштује споразуме о контроли нуклеарног наоружања.
Столтенберг, дакле, најављује да ће се у јулу у Бриселу догодити нешто веома значајно. Према мишљењу Александра Гајића са београдског Института за европске студије, самит НАТО-а на лето биће наставак онога што је договорено у Варшави пре две године.
„Челични загрљај“, стварање унификованог мишљења у Европи и ЕУ, тако да нико не искаче из задатог оквира и одржавање стања пошто је, како Гајић каже, Америка притисцима на европске савезнике наметнула санкције Русији, неки су од циљева Америке као главног играча у НАТО-у, објашњава он.
Велико је питање шта би НАТО могао да уради више, пошто је Алијанса већ подигла степен борбене готовости и послала одређен број војника на руске границе, додаје Гајић:
„Оно што би могло да се рачуна је евентуално додатно допремање оружја Украјини и да се, евентуално, током трајања Светског првенства у фудбалу инсценирају напади на Донбас, да се то интензивира на неки начин. С друге стране, да се изврши читав низ политичких притисака у припремном периоду, а то већ видимо са овим извиканим атентатом у Солсберију, да се учествује у неком виду бојкота Русије и руске промоције, која кроз светско првенство заобилази санкције и представља се у позитивном светлу. Очигледно је да се интензивирају сви ти покушаји“.
У медијској сфери већ се врши низ припремних радњи и активности како би се повећао медијски притисак на Русију и утицало на неодлучне земље да се придруже Западу, додаје он.
Друга могућност је вршење притиска у вези са позицијом Русије у УН.
„Ту постоје различити планови, за које не видим како би могли да их реализују. Тешко је проценити која би била нова средства и видови конфронтације са Русијом, који не би водили ка војној ескалацији и који би имали већи политички учинак, осим овог медијског, а који већ нису учињени. Мислим да се ради о неком виду немоћи, да они, заправо, не знају шта конкретно могу да ураде мимо овог што су урадили, јер, очигледно, за ове четири године ништа од тога није уродило плодом“, каже Гајић.
Русија ниже спољнополитичке успехе, а у европским земљама расте незадовољство што су биле принуђене на санкције и изолацију Русије.
„Сада је очигледно на снази нови покушај да се задржи то досадашње стање, које се показује као дугорочно неодрживо и питање је постоје ли уопште неки нови механизми, средства и потези које они могу да усагласе и да приморају своје савезнике на њих, а који би могли да и уроде плодом и не доведу до екслације“, каже Гајић.
Оно што је сигурно је да САД имају велики утицај на европске земље и да ће се оне придржавати инструкција које добију на лето, сматра декан Факултета за безбедност из Бањалуке Предраг Ћеранић.
„Како се ствари одвијају, антируска хистерија добијаће на интензитету и, сем тога, очекујемо и конкретне мере, од којих неке нама сада већ звуче невероватно. Предвиђам да се ствари одвијају ка томе да ће покушати да Русију избаце из Савета безбедности УН, а Путин ће бити малтене проглашен за терористу. У том смислу етикетирања председника Русије, његових најоданијих људи и изрицања разних мера забрана и санкција, ствари ће ићи и даље“, сматра Ћеранић.
НАТО настоји да ослаби руско снажно присуство и ширење њеног утицаја на Блиском истоку и у том смислу ће јој се правити проблеми и у Украјини, на Балтику и на Балкану, додаје он.
„Подручје на коме ми живимо, мислим да је тренутно у фокусу НАТО снага. Коначно, Скапароти је био врло искрен и требало би му се захвалити на отворености када је рекао да су Срби проблем, као што су некада били Јевреји. Српски корпус је тај који треба да трпи санкције, а све због љубави према Русији, која у српском народу постоји вековима“, каже Ћеранић.
Западни Балкан је регион у коме ће се предузимати хибридне операције против свих оних који воле Русију и против свега што се може везати за Русију. Те хибридне операције ће, предвиђа Ћеранић, добити на интензитету.
„Управо због нераскидиве везе са Русијом, опструише се политика коју председник Србије Вучић води на Косову. Зато смета Додик. Дакле, политички лидери Срба са обе стране Дрине биће такође на удару, а лично мислим да ће председника Додика настојати да елиминишу, односно да ће му одузети право да учествује на предстојећим изборима. Све то скупа убраја се у хибридно ратовање и очекујем да се Русија више ангажује на Западном Балкану, као би сачувала своје интересе и своје пријатеље и савезнике“, закључује Ћеранић.
