Руски експерти кажу да је пут испорука кроз Украјину најдужи и најскупљи, али да би он могао да служи као резервна варијанта током зиме, када је повећана потражња за гасом.
Милер је рекао да је у тренутним условима Украјина та која мора да докаже економску ефикасност и сврсисходност наставка транзита гаса преко своје територије, а да је руска страна спремна да саслуша понуде.
Како је појаснио Медведев, то је само питање „профитабилности и ефикасности уговора“.
Гасни спор између Русије и Украјине већ годинама не јењава, а тренутно је дошло до новог заоштравања односа, након што је Арбитражни суд у Стокхолму обавезао руски „Гаспром“ да украјинском „Нафтогасу“ исплати 2,56 милијарди долара на име недовољно испоручених количина гаса за транзит, образлажући своју одлуку „наглим погоршањем украјинске економије“. Међутим, руски гасни гигант је јасно ставио до нема намеру да решава економске проблеме Украјине, па је донео одлуку да започне процедуру раскида уговора са Украјином о снабдевању те земље гасом, као и о транзиту тог енергента у земље ЕУ.
Како је објаснио Милер, „Гаспром“ раскида уговоре са „Нафтогасом“ између осталог и зато да би избегао будуће казне за транзит преко Украјине. Процес раскида уговора трајаће близу годину и по дана, а то фактички значи да ће се та процедура готово поклопити са роком истека десетогодишњег уговора, који важи до краја 2019. године.
У Европи се бележи растућа потражња за руским гасом, а такође постоји и спремност „Гаспрома“ да започне изградњу новог гасовода — „Северни ток 2“ и настави градњу „Турског тока“.
Руски стручњаци из области енергетике кажу да „Гаспром“ највише кошта испорука гаса у ЕУ кроз Украјину, а такође подсећају и да је то најдужа рута. Уз то, Руси нису заборавили ни манир Украјине да бесправно користи руски гас.
„Крађа руског гаса од стране Украјине већ је ушла у анале. Та власт, која сада дејствује на остацима пређашње државе, чини ми се да је потпуно неадекватна и да се са њом не може договорити. Према мом мишљењу, не би требало вршити транзит кроз украјинску територију, без обзира на то која се реторика користи и каква обећања дају. Просто речено, то није сврсисходно — ни политички, ни економски. Свакако, као и све велике економске теме, ни ова тема не може да прође без уплитања политике. У суштини, у току је игра за утицај на Украјину. Али, с обзиром да се ради о великим сумама, не мислим да ће Русија моћи толико да утиче на Украјину да она престане да неовлашћено преузима гас из складишта или гасовода“, каже за Спутњик Наталија Макејева, заменица директора Центра за геополитичке експертизе.
Неки експерти су израчунали да испоруке гаса Југоисточној Европи када се користи украјинска рута по уговору из 2009. године или „Северни ток“ приближно исто коштају, али да одлука Арбитражног суда у Стокхолму чини украјинску опцију скупљом.
Ипак, стручњаци очекују да ће „Гаспром“, свеједно, задржати транзит гаса кроз Украјину, без обзира на изградњу нових гасовода — „Северног тока 2“ и „Турског тока“. Процењује се да ће обим тог „принудног“ транзита износити до 10 милијарди кубних метара годишње.
Иако аналитичари уверавају да испоруке руског гаса Европи неће бити угрожене чак и у случају да уговор са Украјином буде раскинут, они ипак сматрају је нека врста уговора потребна. Према њиховом мишљењу, украјински транзит може бити потребан током зимске сезоне, када су сви други гасоводи преоптерећени.
Шеф „Гаспрома“ Алексеј Милер је рекао да се очекује велика потражња за руским гасом у Европи овог лета, пошто су резерве у европским складиштима смањене, после повећане зимске потрошње.
Милер је такође истакао потребу да буду изграђена и два нова гасовода — „Турски ток“ и „Северни ток 2“.
Уколико уговор не буде продужен, у било којем облику, највише ће страдати сами Украјинци. Колики ће губитак претрпети, најбоље илуструје изјава бившег украјинског министра енергетике Јурија Бојка, који је критиковао кијевске власти због енергетске кризе у земљи ове зиме, наводећи истовремено да транзит руског гаса украјинском буџету годишње доноси 2,5 милијарди долара и омогућава 50.000 радних места.
