Да су они који се осјећају као Црногорци и Срби све мање присутни у органима управе у најјужнијој црногорској општини, говори и чињеница да у најновијем сазиву локалног парламента неће бити Црногораца ни Срба. Такође, одлуке које су у прошлости доносиле локалне власти Улциња, попут оне да Хашима Тачија прогласе за почасног грађанина, или да се управо у Улцињу одржи избор за „Мис Албаније“, говоре у прилог тези да је утицај православног фактора у том граду све слабији.
Истовремено, политика „завади па владај“ у оквиру већинског православног бића Црне Горе произвела је ситуацију у којој се власт у Подгорици осваја искључиво на основу подршке мањинских народа, па је владајући ДПС, а све више и опозиција принуђена да води политику додворавања мањинама, што се на недавним изборима у Улцињу сликовито испољило одсуством Срба и Црногораца из локалног парламента.
Коментаришући овакву ситуацију за Спутњик, политички аналитичар Војин Грубач каже да је „просто невјероватна и фрапантна чињеница да послије недавно завршених локалних избора у општини Улцињ, неће бити нити једног јединог православног одборника, било Србина или Црногорца“ иако, подсјећа он, Срби и Црногорци чине 23,65 одсто становништва града Улциња и 14,88 одсто укупног становништва општине Улцињ.
„Може се с апсолутном увјереношћу рећи да су владајућа партија ДПС и неколико опозиционих стрaнака, а све те партије себе називају ’грађанским‘, брутално отеле пет одборничких мандата православним Србима и Црногорцима у Улцињу и поклонили их Албанцима. Те ’грађанске странке‘, и власти и опозиције, у жељи да прикажу јавности Црне Горе како их Албанци у Улцињу подржавају, слиле су православне гласове у албанске одборничке мандате, што је резултирало темељним политичко-етничким чишћењем православних Срба и Црногораца из органа власти те општине“, каже Грубач.
Грубач примјећује да је интересантно и то што скоро нико из политичког сектора Црне Горе и многобројних странака и НВО није реаговао на то, како оцјењује, „скандалозно и брутално кршење људских права и права народа на пропорционалну заступљеност у органима локалне власти, што је зајамчено Уставом Црне Горе“.
Према ријечима нашег саговорника, „нема сумње да режим бесконачним уступцима политичким представницима мањинских народа, а све науштрб интереса православних Срба и Црногораца, жели накарадним путем обезбиједити несмјењивост власти“. Он такође додаје да је веома лоше што је, сходно томе, и опозиција објеручке прихватила ту праксу безусловног „удварања“ мањинама у Црној Гори.
„Лоше је то што опозиционе партије, које себи стављају грађански префикс, почињу радити исто, мислећи да ће на тај начин успјети да смијене режим, који скоро три деценије влада Црном Гором. Да се којим случајем десило да 8,65 одсто Бошњака, 4,91 одсто Албанаца и 3,31 одсто муслимана, који живе на територији Црне Горе, немају свога представника у, рецимо, Скупштини Црне Горе, десио би се ’врисак до неба‘ тог истог политичког сектора, али и разних међународних организација“, каже Грубач.
Управо због константне политике производње подјела и раздора међу већинским православним становништвом, Црна Гора је, по мишљењу нашег саговорника дошла до „апсурдне ситуације да политички представници мањинских народа у Црној Гори имају ’контролни пакет власти‘ на разним нивоима“.
„У свакој преломној политичкој ситуацији мањине се увијек опредјељују за коалицију са партијом шефа режима, јер је она у стању да им задовољи све личне интересе, и обезбиједи све што пожеле. Послије свега, можемо казати да је политички систем у Црној Гори потпуно деформисан. Да та системска изопаченост свом силином удара по интересима њеног православног народа, и то је јако опасно јер логички води ка неизбјежној радикализацији друштва, са свим консеквенцама које из тога произилазе“, закључује Грубач.
