Кнежевића су до капије спушког затвора поред симпатизера ДНП-а испратили и функционери ДФ-а Андрија Мандић, Небојша Медојевић, Страхиња Булајић и Бранко Радуловић, а сам Кнежевић је прије уласка поручио Милу Ђукановићу да ће четири мјесеца провести у тражењу кревета за њега, на којем ће моћи да „опружи ноге одмах након предсједничких избора“.
„Мој друг Еди ми је рекао да ми је обезбиједио исту собу у којој је Саша Синђелић самовао 2002. године када је убио Мирка Фортеса и да ми је обезбиједио све услове да се за пола сата обратим црногорској јавности“, поручио је Кнежевић, да би се потом јавности обратио путем видео-поруке.
Кнежевић у поруци, између осталог, казао да је већ осам мјесеци онемогућен да обавља своје парламентарне и политичке активности, јер су му одузете све путне исправе, и да нема дилему да је „државни терор над ДФ-ом и над њим самим, последица политичких увјерења која се никако не уклапају у калуп НАТО бесудне земље и колоније, што је Црна Гора постала учлањењем у тај војни савез гласањем у крњој Скупштини, без консултације грађана на референдуму“.
„Истина, колико год за неке била болна, јесте следећа: већина грађана Црне Горе је против учлањења у НАТО. Већина грађана Црне Горе је против признања тзв. државе Косово. Већина грађана Црне Горе је против увођења санкција Русији“, поручио је опозиционар.
Већина грађана, према његовим речима, сматра и да српски језик мора најмање бити равноправан са мањинским црногорским, да је Митрополија црногорско-приморска духовни темељ на којем су настале све вриједности које нас окупљају, а да су православни Срби и Црногорци исти народ, као и да сваки покушај дискриминације Срба не може допринијети националној стабилности и помирењу којем би требало сви да тежимо.
„Већина грађана Црне Горе сматра да је наша држава економски уништена, похарана и налази се у власништву неколико породица које су своје интересе представиле као националне“, истакао је Кнежевић.
Како је додао, он сматра да је управо због тих истина осуђен и да му се и даље суди „не би ли на неком новом геополитичком Голом отоку ревидирао своје ставове и направио компромис са страхом“.
„Да сам био спреман да издам себе, све ове суданије не би биле потребне. Довољно би било да позовем другог секретара Амбасаде САД и затражим састанак са њеном екселенцијом, неформалним господаром Црне Горе, како бих уз један рукољуб опрао своје грехове и стао у ред безличних политичких лакеја и баштована, који чешће иду по мишљења у Амбасаду, него у трговину“, истакао је на крају Кнежевић.