Запад је очигледно решен да до краја ове године реши косовско питање и то, очекивано, на штету Србије. Није прошло ни десет дана откад је амерички званичник јавно рекао да Америка подржава формирање Оружаних снага Косова. Из Немачке, додуше још незваничним каналима, стиже абер да ће Берлин од Србије тражити да се не противи идеји да Косово добије статус државе посматрача у Уједињеним нацијама.
Ово није први пут да се овакав предлог чује из држава које су стварале Косово, али ће бити први пут ако то Немачка и званично изнесе Србији као предлог, који би, како медији у Србији спекулишу, требало Београду у четвртак да донесе немачки шеф дипломатије Хајко Мас, и то дан уочи најављеног наставака преговора Београда и Приштине у Бриселу.
План који су Немци припремили наводно је по угледу на модел по коме је Палестина 2012. године добила статус државе посматрача у Уједињеним нацијама, а на пуноправно чланство чека док не буде постигнут мировни споразум са Израелом.
Павле Јевремовић, бивши амбасадор Србије у Уједињеним нацијама, за Спутњик објашњава да доношење одлуке о давању оваквог статуса за једну државу не зависи од Света безбедности, нити, у овом случају, од наше воље, већ од две трећине чланица у Генералној скупштини УН.
„Овакав предлог за Косово и досад је могао да буде поднесен као иницијатива од стране било које државе, али је очигледно да су се чекали сигурни гласови. Нисам сигуран да ће баш Немачка бити та која ће поднети ову иницијативу Генералној скупштини УН, јер би неуспех био велики дипломатски ударац за ту државу. С друге стране, процедура је таква да Генерална скупштина прво мора да донесе Резолуцију на основу иницијативе, па тек онда да се приступи гласању“, објашњава наш саговорник.
Палестина је иначе чекала тачно 65 година да добије статус државе посматрача. Дакле, тачно онолико колико је прошло откако је њена територија подељена да би настао Израел. До тада је главна препрека пријему Палестине био управо Израел, односно његов моћни пријатељ САД и њена два савезника у Савету безбедности са статусом сталних чланица — Француска и Британија. То је Русију и Кину оставило по овом питању у мањину.
Јевремовић каже да Србија не мора да призна Косово, чак и ако се овај сценарио оствари, као и да сама улога државе посматрача унутар УН нема неку функцију.
„Таква држава не може да учествује у доношењу било каквих одлука, нити у гласању. Такав је статус и Палестине, али и Ватикана“, подсећа наш саговорник.
Међутим, овакав статус није баш да неважан. Ако ништа друго, то „држави чланици“ отвара врата чланству у међународним организацијама, али и могућност да преко држава пријатеља излобирају за њих битне ствари, или пак да спрече ствари које су битне за Србију.
Берлин, иначе, не крије намеру да жели да до краја година буде потписан правно обавезујући споразум Београда и Приштине. Немачка је ову иницијативу ускладила са Америком, која је ових дана посебно активна кад је реч о Косову.
Косово је још пре две године изнело овакав предлог који је тада подржала Америка, али до покретања иницијативе у ГС УН није дошло јер није постојала сигурна већина да се оваква одлука изгласа. Да ли су се ствари измениле, у међувремену остаје да се види, а у ком правцу се цела прича креће, можда ће се знати већ наредне недеље после састанка Хашима Тачија и Александра Вучића у Бриселу.
Опасност се крије и у томе што би посматрачка улога такозваног Косова могла да буде само међукорак ка пуноправном чланству у УН.
