Наиме, реч је о другој по реду стратегији спољне и безбедносне политике ЕУ, након оне коју је донео бивши високи представник Хавијер Солана, и која је усвојена у знатно измењеним геополитичким околностима, него што је то био случај средином двехиљадитих.
Према речима Наташе Драгојловић, координаторке Националног конвента о ЕУ, ставови Уније према великим силама, попут Русије и Кине, изражени у новој стратегији, говоре о томе да је неопходно да се гради веће заједништво у безбедносној области. Стога, изјава Меркелове, како оцењује, не садржи никакву нову информацију.
Разлика међу тим стратегијама пре свега лежи у измењеним геополитичким и светским околностима, објашњава Драгојловићева. „Прва се звала ’Просперитетна Европа у бољем свету‘ и већим делом била је усмерена на економски просперитет и јачање позиције ЕУ у свету. Иако је и ова друга такође фокусирана на сличне ствари, велики акценат стављен је на јачање безбедносних снага ЕУ“, истиче она.
У новој стратегији, појашњава Драгојловићева, експлицитно пише да ће ЕУ јачати своје безбедносне капацитете. „Свима је познато како су раније могле да се чују изјаве попут оне да је ’ЕУ економски див, али политички патуљак и војни мрав‘ — новом стратегијом се те друге две компоненте појачавају, а сам Брисел исказује намеру да жели да постане озбиљан играч на глобалном плану“, констатује Драгојловићева.
Упитана да ли би изјава Меркелове могла да се протумачи као својеврсни позитивни сигнал, за разлику од реторике која стиже из Велике Британије, Драгојловићева каже да Лондон не треба мешати са Бриселом, будући да је Велика Британија на излазу из Уније.
Велика Британија је од самог уласка у европску заједницу била фокусирана на добити које се тичу економских аспеката њеног чланства у ЕУ — Лондон никада није подржавао идеју јачања политичке и безбедносне компоненте ЕУ, већ је био везан за САД, а када се сагледа спољнополитичка стратегија, окосница њене безбедности био је НАТО, закључује.
Истовремено, Милан Крстић са Факултета политичких наука мишљења је како је намера ове политике да се подстакну државе које су сада више него раније отворене за трговинску и економску сарадњу са Кином и Русијом, да превише не истрчавају.
То се, према његовим речима, пре свега односи на групу од 16 земаља Источне и Централне Европе, да не праве самосталне аранжмане, било да је реч о инфраструктурним или трговинским пројектима.
„Овом изјавом шаље се порука да ЕУ и према Кини има заједничку и јединствену политику, а када је реч о Русији, то је порука за оне земље Централне и Југоисточне Европе које би желеле релаксацију односа са Русијом, као што су Мађарска, Чешка, Словачка и Грчка, да на том пољу не треба да одударају од званичног курса који диктирају превасходно Париз и Берлин“, указује Крстић.
Крстић указује и на то да Берлин очигледно заговара приступ који се заснива на одржавању санкција према Русији. Стога, овом изјавом Меркелова даје јасан сигнал осталим европским лидерима да не треба да долази до дисонантних тонова по том питању.
Са друге стране, та порука садржи и одређену хипокризију, будући да и Немачка сама у одређеној мери, када се ради о њеном националном интересу, не бежи од дуплих аршина према Русији, а добар пример је пројекат изградње гасовода „Северни ток 2“.
„Не треба заборавити да је пројекат ’Јужни ток‘ блокиран, јер није било могућности да се одређене ствари изузму од прописа ЕУ, иако је то све урађено када је реч о пројекту ’Северни ток 2‘. Очигледно је да када је нешто од битног националног интереса, Немачка не гледа негативно на изузетке према Русији, али тражи да у оним стварима које нису њени интереси постоји кохезија“, наглашава.
Он сматра и да Меркелова овом изјавом не позива на оштрију политику према Русији, већ на континуитет садашње политике, али и на обуздавање иницијатива за променом политичког курса према силама са Истока.
