То ће бити први сусрет војног руководства Русије и Алијансе на тако високом нивоу у последње четири године.
Експерти сматрају да две супарничке војне силе имају тема на претек, посебно у тренутку када њихови односи пролазе кроз „еру конфротације“ и најдубљу кризу још од Хладног рата.
Аналитичари сматрају да би главне теме састанка могле да буду масовно гомилање НАТО снага у Европи, посебно у балтичким земљама, као и ситуација у Украјини.
Верује се да ће Герасимов и Скапароти размотрити и питање трке у наоружању и механизме како ту ситуацију држати под контролом, а такође би могло бити речи и о успостављању канала брзог реаговања на могуће инциденте. Неће изостати ни питање новог руског оружја, које је почетком марта у обраћању нацији представио руски председник Владимир Путин, што је веома актуелна тема за Северноатлантску алијансу.
Још једна тема разговора могло би да буде спречавање инцидената у ваздуху. Пре три године, Русија и САД потписале су Меморандум о спречавању инцидената и обезбеђивању летова авијације током операције у Сирији.
„Одређени канали комуникације и даље постоје, посебно у Сирији, директно са Американцима и снагама коалиције. Остварују се контакти са циљем спречавања инцидената, а та веза је усмерена на безбедносна питања. Наравно, у идеолошком смислу, постоји званичан став о потреби за заједничком борбом против тероризма. Реч ’заједничка‘ стране тумаче на различите начине. Русија, рецимо, оптужује Вашингтон да под изговором борбе против ДАЕШ-а реализују своје циљеве на територији Сирије“, каже за Спутњик руски војни аналитичар Борис Рожин.
Према његовим речима, интензивирање контаката, разговори Герасимова са Скапаротијем и телефонски разговор начелника Генералштаба Оружаних снага Русије са шефом Комитета начелника штабова Оружаних снага САД Џозефом Данфордом управо говоре о растућој претњи од америчких напада на Сирију.
„Још од почетка марта стижу информације о могућем хемијском нападу на Дамаск, као и о заједничком америчко-израелском нападу на објекте на територији Сирије и Ирака. Такође, ту је и концентрисање америчких бродова у источном Медитерану и прилично оштро упозорење Москве на та дешавања“, додаје Рожин.
Експерт сматра да ће тема разговора два генерала бити и нови модели руског оружја, о којима је говорио Путин, што је изазвало панику у западним медијима и у Западној војној алијанси.
„Могуће да су одговор Русије у вези са Сиријом и демонстрација новог руског оружја натерали САД да узму одређену паузу, како би проверили колико је то оружје претња за САД и колико је Русија спремна да одговори на потенцијални амерички напад у Сирији. То више личи на принудну паузу у плановима. То јест, ако Американци осете слабост Русије у Сирији они ће, заједно са својим партнерима, извршити некакву провокацију хемијским оружјем или ће просто напасти Асада, рачунајући на то да Русија неће одговорити. Сигурно је да такве мисли пролазе кроз неке усијане главе у Вашингтону. Због тога је важно охладити те главе и ставити им до знања да такви напади неће остати без одговора. Међутим, када дође до размене таквих удараца, лако се може ући и у неконтролисани конфликт, у којем се може потегнути не само обично, него и нуклеарно оружје, па је због тога веома важно предузети све неопходне мере да би се то спречило“, каже Рожин, додајући да је искуство Хладног рата обе стране научило потреби да одржавају комуникационе канале између војски, како ситуација не би „склизнула“ у нуклеарни сукоб.
Међутим, Рожин сматра да ресетовање односа између два војна блока није могуће у ситуацији када САД у својој најновијој војној стратегији Русију и Кину означавају за главне непријатеље и стратешке ривале Америке.
„Сходно томе, то захтева повећање елементарног укупног војног буџета САД и стално повећање буџета за трошкове борбе против Русије и Кине. Наравно, људи који зарађују новац на томе нису заинтересовани да зауставе такву политику, јер би то значило губитак профита. Половина америчког естаблишмента је против Русије.
Експерт сматра да ће контакти Герасимова и Скапаротија имати „обуздавајућу“ улогу и да ће омекшати ратоборну реторику. Такође, како закључује Рожин, сусрет генерала даће могућност да се изнесе ставове Русије по свим спорним питањима.
Два генерала су у среду разговарала телефоном и размотрила низ актуелних питања о међународној безбедности. Како су навели у Министарству одбране Русије, Герасимов је подржао Скапаротијев предлог да се лично састану, али датум и место сусрета још нису договорени.
Подсетимо, НАТО је 1. априла 2014. године, због кризе у Украјини и присаједињења Крима Русији, прекинуо војну сарадњу са Москвом. Суспендовани су сви цивилни и војни контакти особља и отказана је прва заједничка војска мисија. Тадашњи генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен изјавио је да акције Москве прете европској безбедности.
Осим тога, истог месеца руским дипломатама је ограничен улазак у седиште НАТО-а у Бриселу. Приступ седишту НАТО-а био је забрањен свим представницима руске мисије при НАТО-у, изузев сталном представнику Русије при Алијанси Александру Грушку, његовом заменику и двојици помоћника. Остали чланови руске мисије су у обавези да се најаве и унапред добију пропуснице.
Контакти између команди НАТО-а и Оружаних снага Русије се постепено обнављају после инаугурације Доналда Трампа. У марту 2017. године, на иницијативу Алијансе, дошло је до првог телефонског разговора између начелника Генералштаба Русије Валерија Герасимова и председника Војног комитета НАТО-а Петра Павела. Главне теме разговора биле су обнова сарадње на војној линији и спречавање инцидената.
Још један телефонски разговор одржан је у септембру током великих вежби „Запад 2017“, које су одржане на територији Русије и Белорусије. Овај пут, НАТО је представљао генерал Кертис Скапароти.
Међутим, то не значи да је дошло до отопљавања у односима између страна. Напротив, изградња контаката има за циљ спречавање случајног сукоба у условима високих војних и политичких тензија.
