Болтон (69) је на тој позицији заменио Х. Р. Макмастера.
Потпредседник Владе и шеф српске дипломатије Ивица Дачић је поводом најновије промене у врху америчке администрације и Болтонових ранијих ставова о Косову рекао да је он тада лепо говорио, али да треба видети какви ће његови ставови о том питању бити сада.
Ставови Болтона о Косову знатно су се разликовали од уобичајених у америчкој администрацији.
Најбоље је наставити преговоре о статусу Косова, јер је то једини начин да се одрже мир и стабилност у региону, говорио је Болтон у интервјуу датом 2008. године, након једнострано проглашене независности Косова.
За разлику од званичне администрације у Вашингтону, Болтон је тада рекао да не препоручује државама у региону да признају Косово, „јер је у питању заштита суштинског концепта да људи различитог етничког порекла живе заједно у оквиру граница хетерогених земаља“.
„Косовски преседан би могао да буде проблем за земље бивше Југославије и Европе, које су мултиетничке“, гoворио је раније Болтон.
Према његовом мишљењу, за Косово је најбоље да се наставе статусни преговори, што нису прихватиле ни САД нити већина европских земаља.
„И даље мислим да је једини начин да се одрже мир и стабилност у региону — да се наставе преговори, а томе није допринела прерана одлука о признању независности Косова“, рекао је својевремено Болтон у интервјуу за „Глас Америке“.
Скоро сасвим је сигурно да ће доћи до поделе Косова, говорио је Болтон, пошто ће, навео је, области углавном насељене Србима бити оријентисане ка Србији и настојаће да се на неки начин отцепе.
„Међутим, то не решава друга питања, као што су грађанска права Срба и других етничких група које остају на Косову“, говорио је бивши амбасадор САД при УН.
Болтон је у интервјуу из 2008. указао да је наклоност Запада да призна косовску независност „далеко више отежала правично решење многих важних питања, јер су косовски Албанци константно имали на уму да ће исход бити њима наклоњен и да ће остварити циљ, што се и догодило“.
„Мислим да се мора постићи правично решење многих питања у односима Срба и косовских Албанаца, која су запостављена или одбачена као резултат превременог признавања независности Косова“, додао је Болтон.
Бивши амерички амбасадор у УН тада је напомињао да — то што Русија, Кина, Индија и неке друге велике државе нису признале једнострано проглашену независност Косова — доприноси погоршању односа Москве и Вашингтона, али и новим конфронтацијама на Балкану.
„Како се питање статуса Косова решило на начин који је био супротан вољи Београда, па и других сила, попут Русије и Кине, нема сумње да би током времена тај локални проблем могао да доведе до веће напетости у односима Вашингтона и Москве, а потенцијално — и другим земљама, што није ни у чијем интересу“, упозорио је Болтон 2008.
Болтон је био део администрације још у време Роналда Регана, а високе функције обављао је током председниковања старијег и млађег Буша.
Од августа 2005. до децембра 2006. био је амерички амбасадор при Уједињеним нацијама, организацији коју је критиковао током већег дела политичке каријере.
Говорио је да Уједињене нације не постоје, већ да постоји једна „међународна заједница“ која може бити вођена само од стране једине праве силе на свету — САД.
„Економист“ је тада писао да је Болтон најконтроверзнији амбасадор ког су Сједињене Државе икада послале у УН.
Уз Пола Волфовица, Дика Чејнија, Залмаја Калилзада и неколицину других био је покретачка снага идеје о инвазији на Ирак 2003. године, због чега се налазио на мети оштрих критика либерала.
Танјуг
