Слогани — прва линија одбране српског народа.
Да ли мислите уопште да слогани могу да подстакну повећање наталитета? Апсолутно не. Хвала.
Србија — земља бацања пара на бесмислене конкурсе. Хвала. С друге стране, председник Србије Александар Вучић изнео је финансијске подстицаје које ће наша земља пружити родитељима како би рађали што више деце:
За прво дете, као што знате, 100.000 динара једнократне помоћи. Друго дете 10.000 динара месечно две године. За треће дете 12.000 динара или 100 евра месечно у току 10 година. За четврто дете добијате 18.000 евра за 10 година.
Да, то значи да ће мајка која роди треће и четврто дете за десет година добити 30.000 евра? Овај родитељски додатак је свакако добра вест и долази буквално у последњи час.
У Србији се у последњих пет година рађа готово 36.000 особа мање него што умире. Годишње у Србији нестане један град величине Ивањице, Књажевца или Ћуприје, а становништво Србије је 13 година старије у односу на почетак прошлог века. За 30, 40 година нећемо имати земљу која ће се звати Србија.
Да, имаћемо само једну шљиву испод које ће седети два тинејџера која гледају ријалитије на свом „ајфону 50“. Романтика. Покушај да не дође до тога одмах је наишао на осуду дела невладиног сектора.
Некако се стиче утисак као да су жене приморане да рађају, из ове кампање, а не да је то питање њиховог избора. Па јесте тако.
Осим што… Не, није тако. Нико не приморава жене да рађају, само се дају подстицаји за оне жене које желе да рађају. Ви, „Жене у црном“, ако не желите да рађате децу, не морате. Нико вас не тера. А ако желите да рађате децу, добићете неке паре. Ако имате довољно пара, хеј, нема проблема, немојте да прихватите те паре, има оних којима су потребније. Али како смо дошли до овако катастрофалне ситуације?
„На негативну стопу природног прираштаја у Србији утицале су ратне турбуленције, али и економска несигурност и спора транзиција.“
Добро, за време ратних година је пуно људи одлазило из земље, али статистике, заправо, показују да је за време балканских ратова, Првог и Другог светског рата, па и за време бомбардовања Србије 1999, рађано више деце него данас. А ако ви, рецимо, у Нишу, Новом Саду или Београду мислите да сте економски нестабилни, шта би тек ови људи требало да кажу:
Највећу стопу наталитета у Србији, упркос специфичним и небезбедним животним условима, у последњих неколико година бележи Косовско поморавље, али и остале српске средине на Косову и Метохији.
Да, Срби на Косову имају највећи наталитет у Србији. Људи који немају слободу кретања, живе под константном претњом од албанског екстремизма и то у тешким материјалним условима рађају више деце него ми који не живимо на Косову. Да ли је то знак да смо постали размажени? Да су нам битнија нека друга уживања од тога да стварамо нови живот? Ако је тако, нисмо усамљени.
Само су две земље у Европи изнад нивоа репродукције: Малта са 2,4 и Албанија са 2,8 деце по породици.
Подржавам родитељске додатке, јер заиста помажу брачним паровима да прегрме финансијске тешкоће које долазе са рођењем бебе, али те мере треба доживети управо онако како назив сугерише — само као додатке. Ако Влада жели да озбиљније финансијски подржи родитеље, ефикасније је напустити политику штедње и покренути масовна улагања у домаћу економију. Ипак, док се то не деси, не треба заборавити да су се деца рађала и у најгорим временима због тога што је у друштву постојала нада у боља времена. Али кад се та нада изгуби, себичност или егоизам лако процветају, јер многи гледају само да уграбе за себе што више, уместо да стварају нове генерације. А наде за српски народ и те како има, ето, чак и тамо где бисмо је можда најмање очекивали.
Да ствари могу да иду у добром правцу показују млади брачни парови са Косова и Метохије. Захваљујући њима, простор јужно од Ибра бележи највећи природни прираштај на територији целе Србије. С друге стране, подаци показују да код већинске албанске популације, која је позната по највећем природном прираштају у Европи, наталитет постепено опада.
