Прва показна вежба: У каквој су вези „случај Скрипаљ“ и терор у Косовској Митровици

© AFP 2023 / STRINGERПолиција тзв. Косова у Косовској Митровици
Полиција тзв. Косова у Косовској Митровици - Sputnik Србија
Пратите нас
Иако нема конкретних доказа, догађаји у Косовској Митровици и растућа антирускa хистеријa, оличена у афери „Скрипаљ“, могу се довести у везу. Добри односи Србије и Русије трн су оку америчкој спољној политици, а Америци се жури да што пре отера Русију са Балкана.

Искуство нас учи да се кризе на Балкану никада не дешавају случајно, да иза сваке постоји сценарио одобрен негде далеко, као и да су узрочно-последично повезане.

Због тога, не улазећи у теорије завере, не можемо да се отмемо утиску да се и догађај у Косовској Митровици, када су косовски специјалци брутално упали у зграду где су се окупили српски политички прваци, пребили их и ухапсили шефа канцеларије за КиМ Владе Србије Марка Ђурића, „поклопио“ са одређеним крупним догађајима везаним за односе у свету.

Србија већ дуго трпи притиске због става о војној неутралности, као и због одбијања да се прикључи антируској хистерији, која, због британских оптужби да је Русија умешана у аферу „Скрипаљ“, поприма све веће размере.

И српски министар спољних послова Ивица Дачић потврдио је да Србија трпи притиске са Запада да се прикључи осуди Русије, а још од раније познат је српски став према санкцијама које је Запад наметнуо Русији.

Није ли у том смислу оно што се догодило у Косовској Митровици нека врста показне вежбе, коју је Запад организовао како би показао Србији ко је газда на Балкану? И да ту за Русију нема места…

Аналитичар београдског Института за европске студије Стеван Гајић оцењује да је догађај у Косовској Митровици значајан инцидент. Руководство косовских Албанаца никада није самостално деловало, ни у случају погрома из 1999. и 2004, као ни сада, каже Гајић.

Мирослав Лазански - Sputnik Србија
Страхом од Русије покушавају да спасавају ЕУ (видео)

Према његовом мишљењу, суочавамо се са првим последицама недавне посете америчког званичника Веса Мичела, који је, каже Гајић, и у Београду и у Приштини отворено рекао да ће САД подржати прерастање косовских одбрамбених снага у војску Косова.

„У том смислу, и ово што се догодило на Косову може да се тумачи да је повезано са случајем ’Скрипаљ‘. Али, у суштини, на Балкану се води једна врста посредног, или на енглеском „прокси“ рата између политичког Запада и Русије. Што пре Србија то схвати и што пре схвати на којој се страни налази, а не налази се сигурно на страни Запада, она ће тим пре моћи да се припреми за дугачак период који је већ наступио“, каже Гајић.

Професор међународног права на Универзитету у Косовској Митровици Дејан Мировић не би свео везу догађаја у Косовској Митровици само на случај „Скрипаљ“.

Притисак на Србију да дејуре призна независност Косова повезан је, према његовим речима, са покушајима да се присуство Русије у Србији сведе на нулу.

„Мислим да Запад у овој русофобичној хистерији, која је доживела кулминацију са бизарним случајем ’Скрипаљ‘, жури да отера Русе из Србије и да Косово уђе у Уједињене нације. Зашто је то тако, могу само да нагађам, вероватно зато што је Русија све јача и јача, али хистерија је невероватна, потпуно неочекивана у таквим размерама. Иако сам доста писао о русофобији, ово је за мене на ивици апсурдног“, каже Мировић.

Случај Скрипаљ и догађај у Косовској Митровици могу да се доведу у везу, каже Јелена Вукоичић са београдског факултета политичких наука, иако се догађај у Косовској Митровици не може искључиво објаснити одбијањем Србије да осуди Русију и да протера руске дипломате.

„Када знамо, а знамо, да је амерички циљ да у потпуности елиминише руски утицај, онда из тога произилази колико њима смета то што једино Србија и Република Српска, не само на Балкану, него и у Европи, одржавају добре односе са Русијом. Њима је то трн у оку, и свакако би били изузетно срећни да неутралишу утицај Русије. Другим речима, да у потпуности промене спољну политику коју воде Србија и Република Српска. Сви притисци којима смо неко време изложени, између осталог, могу делимично да се објасне и нашим односом са Русијом“, објашњава Вукоичићева.

Заставе Еу и Србије - Sputnik Србија
Брисел обновио удар на Србију: Осудите Русију или...

Већ је познато каква је америчка политика према Косову, да је то њихов пројекат, да се на Косову налази велика америчка војна база, да су из више разлога одабрали косовске Албанце за своје главне савезнике у овом делу Европе, тако да инцидент у Косовској Митровици, иза кога не стоје само косовски Албанци, већ и Запад, каже она, делимично може да се објасни и америчком нестрпљивошћу да Косово што пре постане чланица Уједињених нација.

„Свакако, у читаву ту слагалицу морамо да уврстимо и антируску хистерију, која је све интензивнија и која поприма огромне размере и нико не зна како ће се завршити. Србија као мала и релативно слаба земља, која је окружена НАТО државама, а која жели да задржи своју спољну политику и добре односе са Русијом, у овом тренутку налази се у изузетно осетљивој, изузетно тешкој позицији и под огромним америчким притиском који је свакако већи него што би био да смо се ставили, заједно са свим другим земљама у окружењу и Европи, у потпуности на страну Запада, а против наших традиционалних савезника и пријатеља Руса“, каже Вукоичићева.

Довођење у везу афере „Скрипаљ“ и догађаја у Косовској Митровици, за Константина Никифорова, директора Института за славистику Руске академије наука, залази у област нагађања.

„Тешко ми је да оценим да ли је афера ’Скрипаљ‘ у вези са заоштравањем ситуације на КиМ. Ми се бавимо оним што се већ десило, а не предвиђањима. Косово је немиран регион, сетимо се само да је пре неколико месеци убијен Оливер Ивановић. Осим тог убиства, на Косову стално ври, нажалост. Да ли су они тамо припремили некакве комбинације у смислу — ако се деси ово, ми ћемо реаговати овако… То не знам. Искрено говорећи, не мислим да су ова два случаја повезана. Једино што сигурно можемо рећи је да на КиМ није стабилно, без обзира на све у шта покушава да нас убеди међународна заједница попут ’води се дијалог‘, ’све иде у исправном смеру‘“, каже Никифоров.

Због тога што нема података, не може се између афере Скрипаљ и догађаја у Косовској Митровици извући директна веза, каже Јелена Гускова, руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.

Изгубњен компас- илустрација - Sputnik Србија
Изгубљен компас: Колико ће свет коштати најопасније оптужбе против Русије

Међутим, ситуација у свету везана за наметање санкција Русији и притиска због тога на Србију може да повеже та два догађаја, каже она.

„Србија је постављена пред црвену линију — признати независност Косова, увести санкције против Русије и стати на широко отворени пут према НАТО-у. А Русија се налази у таквој ситуацији да било који мали повод може да подигне галаму међу европским земљама и проширење санкција. У том смислу, и спољна политика Русије и спољна политика Србије треба да раде у сопственом интересу“, каже Гускова.

Дошло је време провере, додаје Гускова, када ће се видети ради ли српска спољна политика у интересу њених грађана, али и Срба на КиМ.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала