„Одлуку доносимо координисано са савезницима, у складу са мјерама чланица ЕУ и НАТО-а у вези са дјеловањем Русије у нападу у Солзберију, који је црногорска Влада у знак солидарности са нашим британским партнерима, одмах јасно осудила“, стоји на званичном налогу на Твитеру Владе Црне Горе.
Одмах затим, реакција је стигла и од Амбасаде Велике Британије у Црној Гори, која се тој земљи такође путем Твитера захвалила на подршци.
„Захваљујемо се Црној Гори на подршци. Велика Британија и савезници заједно шаљу снажан сигнал Кремљу: Русија не може кршити међународна правила некажњено“, наводи се у твиту Амбасаде Уједињеног Краљевства у Подгорици.
Коментаришући за Спутник сада већ коначну одлуку црногорске Владе да протјера једног руског дипломату, портпарол Нове српске демократије Марко Ковачевић оцјењује да је овим потезом Влада у Подгорици „показала да су од независности Црне Горе остали само дугмићи“.
„Поставља се питање да ли је чланством у НАТО пакту уопште остао било какав простор да Црна Гора води сопствену и самосталну спољну политику? Очигледно да није. Интереси Црне Горе стављени су под тепих и било какво самостално одлучивање је онемогућено, а директно одговорни за такво стање су премијер Душко Марковић и предсједник ДПС-а Мило Ђукановић. Сервилна политика према западним центрима моћи доводи Црну Гору у незавидну позицију директног супротстављања Русији, без икаквог конкретног разлога и интереса саме Црне Горе и њених грађана“, каже Ковачевић.
Ковачевић додаје да су „овакви потези сигуран пут ка нестанку Црне Горе“, а који је, како каже, „већ отпочео срамном демаркацијом са лажном државом Косово и прије тога односом званичних власти према Превлаци, када је Црна Гора као држава пала на испиту очувања сопственог територијалног интегритета, независности и суверенитета“.
„Овакву политику грађани Црне Горе морају бити спремни да казне, уколико желе да Црна Гора опстане као држава. Сваки продужетак боравка на власти издајничких структура Мила Ђукановића и Душка Марковића, доводи у питање голу егзистенцију како државе, тако и њених грађана“, јасан је Ковачевић.
Одлука о протјеривању руског дипломате, по мишљењу политичког аналитичара Драгана Росандића, јесте нешто што је Влада у Подгорици била принуђена да уради због самог положаја у којем се нашла Црна Гора у последње вријеме, слијепо пратећи инструкције из Вашингтона, Брисела и Лондона.
„Све је у склопу очигледне антируске хистерије, јер је све било планирано уочи предсједничких избора у Русији и Свјетског фудбалског првенства у тој земљи. На том плану имате директне изјаве из Лондона од министра иностраних послова Џонсона, који је дао једну невјероватну изјаву — да руски предсједник Путин преко Свјетског првенства покушава да поправи имиџ Русије. Ако бисмо тако посматрали ствари, шта је онда била Олимпијада у Лондону 2012. године? Да ли је то било у циљу побољшања имиџа Британије, или су Британци частили ову планету једним дивним догађајем онако за свој рачун, без везе“, пита се Росандић.
Нажалост, марионетска Влада у Подгорици, како додаје, и у случају „Скрипаљ“ мора да буде већи католик од папе.
„Сви ти јадни, мали, несрећни, морају први да истрчавају на грудобран одбране британских интереса. Што се тиче наше саме Владе и премијера Марковића, чуо сам да су њему отац и стриц били на Голом отоку за вријеме Информбироа, управо због Руса, а ево, сада се он иронијом судбине налази у ситуацији да протјерује руског дипломату“, каже Росандић.
Он се такође осврнуо и на парадоксалну чињеницу да Влада Црне Горе сличан потез није повукла чак ни у октобру 2016. године, када се наводно догодио „државни удар“ за који је оптужила Русију, већ то чини сада, и то у знак „солидарности“ са Великом Британијом.
„Они нису протјерали ниједног руског дипломату 2016. године зато што нису имали ниједан конкретан доказ о учешћу руских дипломата у Подгорици у том такозваном ’државном удару‘. Да су имали било какав доказ, контакт, снимке или транскрипте телефонских разговора, они би их саопштили у овом суђењу које свакодневно гледамо, али нису имали апсолутно ништа“, јасан је Росандић.
Наш саговорник предвиђа да ће најновији потез Подгорице „направити огромну штету“ у односима Црне Горе и Русије, али и напомиње да је штета иначе направљена исценирањем такозваног државног удара.
На концу, Росандић реферише и да се све вријеме у овој причи, што је можда најважније, губи из вида и историјски аспект односа Црне Горе, Русије и Велике Британије, који јасно упућује ко је био чији пријатељ и савезник у прошлости.
„Да није било Русије, Црна Гора данас у овом облику не би постојала, а такође да није било Велике Британије, ми бисмо једно 150 година мање робовали под Турцима. Међутим, захваљујући чувеној британској политици ’статуса кво‘, ми смо неких 150 година дуже одробијали под Турцима него што је требало, што вјероватно најбоље говори о томе колики су нам пријатељи Британци“, закључује Росандић.