Уз све недаће, година иза нас била је и најскупља година у историји, када се зброје све штете од екстремних климатских промена, наводи се у извештају Светске метеоролошке организације.
Петери Талас, главни секретар Светске метеоролошке организације, у извештају о глобалној клими каже како је „2018. година почела тамо где је 2017. стала — екстремним временским условима који узимају људске животе и уништавају имовину“.
Потврђено је како је година 2016. била најтоплија у историји мерења, а 2017. и 2015. су одмах иза ње. А све је то због сталног тренда загревања и, како кажу у Светској метеоролошкој организацији, због све веће емисије стаклених гасова.
У извештају стоји како се већ сада у 2018. показало како „Аустралија и Аргентина пате од екстремних топлотних таласа, да се суша наставља у Кенији и Сомалији, а Кејптаун се бори с недостатком воде“.
Наводи се и да су необично високе температуре на Арктику 2018. у супротности са жестоким зимским олујама у Европи и Северној Америци.
Подсећамо како се 2015. године готово 200 држава у оквиру Париског климатског споразума обавезало да ће се привреда преусмерити с фосилних горива.
Међутим, то баш не иде глатко, а стручњаци упозоравају на најновије истраживање које каже како ће и упркос томе да се глобално загревање ограничи на два степена, што је договорено Париским споразумом, између 2052. и 2070. године могло да се догоди да чак 24 до 32 посто свеукупног Земљиног тла пресуши.
Ипак, у све то не верује амерички председник Доналд Трамп. По његовом мишљењу, емисије гасова нису главни узрок загревања планете, а сумња и у теорију глобалног загревања.
Зато је и најавио како ће се његова земља повући из Париског споразума, па у Америци и даље промовише употребу гаса, нафте и угљен диоксида. А познато је како су баш Америка и Кина највећи загађивачи када је реч о емисији гасова са ефектом стаклене баште.
Дневно
