„Дипломатски рат“ између Русије и западних земаља наставља се несмањеном жестином и прети још већим заоштравањем. Конфронтација настала клеветничком кампањом Велике Британије и САД поводом случаја Скрипаљ довела је до протеривања руских дипломата из западноевропских земаља и САД, док је Русија одговорила реципрочно — затворила је амерички конзулат у Санкт Петербургу и протерала је 60 америчких и одређеног броја европских дипломата.
Иако су руске власти одлуку о затварању конзулата и протеривању дипломата донеле као одговор на то што је из САД и око 25 западних земаља протерано око 150 руских дипломата, у Вашингтону је руска одлука схваћена као мера несразмерна западњачкој одлуци.
Реторика западних званичника упућује да ће руски одговор на протеривање својих дипломата изазвати даље заоштравање ситуације. „Задржавано право да одговоримо“, рекла је портпаролка Стејт департмента Хедер Наверт.
Међутим, и поред свих упозорења на избијање „новог Хладног рата“, који се, према речима генералног секретара УН Антонија Гутереша данас води без контроле и канала комуникације успостављених пре распада СССР-а како би се осигурало да се ствари не отму контроли у доба када тензије расту, и поред реторике западних „јастребова“, ствари нису тако црне као што на први поглед изгледају.
Канали комуникације, и поред свих настојања америчке „дубоке државе“ и британске владе, још су отворени, тако да ни затварање конзулата и протеривање дипломата не мора да значи да се „нови Хладни рат“ захуктао до границе без повратка.
Конзулат ипак није амбасада, а протерани дипломати могу, у зависности од одлуке земље која их је протерала, да буду замењени другим људима. Када се затвори конзулат, његове надлежности у покривању одређене територије преузима амбасада и њено конзуларно одељење, каже некадашњи дипломата Зоран Миливојевић.
„Према томе, заштита интереса државе у надлежности је амбасаде и та заштита интереса тече нормално за подручје за које је био задужен конзулат“, објашњава он.
Дипломате се протерују из политичких разлога или због непоштовања Бечке конвенције о дипломатским и конзуларним односима, односно ако су се бавили пословима који излазе из оквира те конвенције, додаје Миливојевић.
Да ли се дипломате са правом замене или не, зависи од државе која иг протерује, каже Миливојевић.
„Треба видети пример Немачке у овом случају. Она је дала до знања да четворицу руских дипломата протерује са правом замене. Значи, протерује их због описа послова којима су се бавили и начина на који су те послове извршавали, који су у супротности са интересима Немачке у овом тренутку и са Бечком конвенцијом, што значи да Русија може да пошаље четворицу других дипломата да врше послове који би били у складу са Бечком конвенцијом“, каже Миливојевић.
С обзиром на положај и понашање Немачке у садашњем стању односа између Русије и Запада увелико подсећа на стање Хладног рата, када се ова држава налазила у центру европских збивања и била својеврстан „канал комуникације“ између две суперсиле.
Уколико се дипломате протерују без права замене, значи да држава жели да смањи број и ниво представљање државе чије дипломате протерује, додаје Миливојевић.
„Ту је веома важно коју врсту дипломата протерује, који су дипломати по рангу. Што је ранг виши, значи да се ниво представљања смањује и то је политичка одлука која зависи од земље која протерује“, каже Миливојевић.
Када је питању заоштравање односа, у дипломатији такве мере могу да иду од повлачења амбасадора и свођења односа на ниво отправника послова до прекида дипломатских односа.
„Прекид дипломатских односа значи потпуни прекид дипломатских и политичких односа две државе и то, отприлике иде до неког ратног стања. Строжије мере, у овом случају, када је велики број дипломата протеран, може да значи да се спусти ниво представљања, односно да се повуку амбасадори на консултације и да питање одсуства амбасадора траје до момента док државе не одлуче да врате дипломатске односе на претходни ниво“, каже Миливојевић.
Уколико се односи буду заоштравали, идући корак је спуштање нивоа представљања на ниво отправника послова и затварање амбасаде и повлачење комплетног дипломатског особља, закључује Миливојевић.
Американци су рачунали на руски одговор када су протеривали руске дипломате, међутим нису рачунали на затварање конзулата у Санкт Петербургу, сматра Вјачеслав Смирнов, из московског Института за политичку социологију. Овај конзулат затворен је на основу резултата гласања руских грађана, које је путем Твитера покренула руска амбасада у Вашингтону.
„Како год било, јасно је да су они сами изабрали пут конфронтације. За сада је тешко рећи како ће се развијати дипломатска фаза овог Хладног рата, али очекујем да ће САД реаговати и на руске контрамере, али не одмах. Претпостављам да би нове санкције могле уследити у мају или почетком лета“, каже Смирнов.
Станислав Бишок из Фонда за развој институција цивилног друштва сматра да би идуће заоштравање могло да доведе у питање руско — америчку свемирску сарадњу, тако што би Русија могла да смањи учешће у заједничким програмима.
„Наравно да би то нашкодило и самој Русији, али ипак треба признати да би штета за амерички свемирски програм била већа. Иначе, надам се да до тога неће доћи, јер су истраживања у свемиру од стратешког значаја за наше земље. У сваком случају, Русија је већ реаговала на протеривање дипломата реципрочно, и на тај начин поручила нашим западним колегама да неће толерисати такав однос према себи и да ће реаговати оштро, али адекватно“, каже он.
Са друге стране, политиколог Сергеј Журавски је оптимиста и сматра да ће се односи Русије и Запада ускоро нормализовати, а дипломате се вратити у земље у којима су службовали.
„Русија је прихватила изазов и реаговала је сасвим примерено. Мислим да неће доћи до даљег заоштравања односа и до још жешћег развоја догађаја. Са друге стране, ове руске мере ће имати отрежњујући ефекат на наше западне колеге, које ће схватити да је бесмислено тражити од Русије да призна кривицу и да се извини због случаја у који није умешана“, каже Журавски.
