Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију, каже да ће Албанци учинити све да поремете српско јединство и да придобију неке Србе који су у локалној власти, паралелно са процесом да у појединим општинама промене етничку структуру тако да Срби изгубе већину, како би на тај начин обесмислили стварање Заједнице српских општина.
Зашто се Приштина толико плаши онога што је и сама ратификовала и у свом парламенту и у Бриселу? Зашто се плаши ЗСО?
Дрецун на ово има једноставан одговор — знају да ће имати јединствен глас Срба на Косову и Метохији. А то је за њих опасност.
„Та заједница ће радити у корист српског народа, повећаће степен његове безбедности и учинити га економски самосталнијим. И не само то. Отвориће Србима перспективу, јер Приштина добро зна да ће преко ЗСО држава Србија бити снажно усидрена у својој јужној покрајини. А Албанци желе да етнички потпуно очисте Космет од Срба. Дакле, да их тамо нема. И зато им не треба никаква ЗСО која би им покварила планове и омогућила опстанак Србима на Косову и Метохији. Њихов је стратешки циљ да Срби доле не постоје, а ЗСО им је препрека у тој стратегији“, објашњава Дрецун.
Наш саговорник додаје и да је свако позивање Приштине на такозване одлуке Уставног суда Косова, према којима је ЗСО у нескладу са такозваним Уставом Косова, само изговор да се заједница Срба не формира.
„Постоји Бриселски споразум, и он је старији и од њиховог такозваног устава и закона. Значи, ако њихови закони нису у складу са Бриселским споразумом, они морају да их ускладе са њим. У противном, то што они тврде је једнострана ревизија Споразума, и то није прихватљиво. Позивање на одлуке тог суда само је покушај да добију на времену и да избегну формирање ЗСО. Београд ту њихову провидну игру неће прихватити, а ни српски народ на Космету“, каже Дрецун.
Подсећања ради, Уставни суд Косова прогласио је неуставним одредбе о формирању ЗСО у децембру 2015. године, само неколико месеци пошто је Приштина у Бриселу са Београдом утаначила оквир за формирање ЗСО на основу Бриселског споразума из 2013. године. Оба споразума је ратификовала косовска скупштина, а Уставни суд је од 23 тачке за формирање ЗСО одбио 22. Једина тачка коју Уставни суд није одбацио јесте она која се односи на то да је Приштина парафирала споразум у коме се предвиђа оснивање ЗСО.
Шта је то у споразуму о формирању ЗСО што смета Приштини? Споразум садржи опште принципе за конституисање те институције, њен правни оквир, као и детаљан списак надлежности.
Подељен је на целине — правни оквир, циљеви, организациона структура, односи са централним властима, законски основ, буџет и подршка и опште и завршне одредбе. Споразум у целини можете прочитати ОВДЕ.
Такозвани Уставну суд Косова у свом образложењу због чега је такав споразум за Косово неприхватљив, између осталог је написао да „Суд примећује да у Уставу Косова већ постоје посебне гаранције и права од интереса за једну заједницу која је дефинисана као ’становници који припадају истој националној или етничкој, језичкој или верској групи која је традиционално присутна на територији Косова‘“.
У истој одлуци, Суд оцењује да једна заједница може да оствари конкретна права за оснивање асоцијације/заједнице која ће јој омогућити да буде представљена у органима централне владе у сврху заступања права те заједнице. Одлуку тзв. Уставног суда Косова о суспендовању одлуке о формирању ЗСО можете прочитати ОВДЕ.
Ко год упореди документ који је потписан у Бриселу са одлукама које суд на Косову сматра неуставним може да уочи једну чињеницу — да је Приштина, оспоравајући споразум о ЗСО, у ствари оспорила сопствени устав.