Београд још вага у ком ће формату Србија бити заступљена на самиту Европска унија — Западни Балкан, који се 17. маја одржава у Софији, пишу „Вечерње новости“, зато што су се промениле околности, пошто су, осим Шпаније, и Румунија и Кипар близу одлуке да не присуствују главној дискусији на скупу.
Ове три чланице ЕУ, које не признају Косово за државу, не желе да буду за истим столом са представником Приштине, нити да се са њим нађу на заједничкој фотографији која је уобичајена за овакве конференције.
Колико Србији овакав став тих држава иде у прилог у ширем дипломатском смислу и хоће ли то утицати на одлуку да и Србија не оде у Софију док ЕУ очекује да она има свог представника на том скупу?
Од Бугарске зависи
Јасно је да Шпанија неће прихватити да Косово учествује на самиту у Бугарској као међународно призната држава, констатује за Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, јер је додатно пооштрила свој став након догађаја у Каталонији и може се очекивати да га оштро заступа и убудуће.
То даје прилику и другим државама, попут Румуније и Кипра, да заузимају оштрији став против међународног субјективитета Косова, напомиње даље Митић и додаје да Србија свакако не би требало да учествује на самиту на ком би Косово било третирано као држава.
„Стога би требало очекивати да Бугарска као домаћин скупа покуша да спасе самит тако што ће, по узору на досадашња искуства ЕУ, предложити неко од креативних решења. На пример, решење према ком Косово не би било третирано као држава већ би испред имена Албанаца са Косова било истакнуто само име и презиме, не би био истакнут никакав други натпис“, сугерише Митић.
Наравно да Шпанија све ово ради због себе, и да Кипар то ради због себе, и да Румунија има разлоге због којих то ради, напомиње за Спутњик Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду, али и истиче да је то битно јер се њихови интереси поклапају са интересима Србије, и она то треба да искористи.
Сам самит ЕУ је, према мишљењу Митића, потпуно исфорсиран и требало би да представља неки привид јединства ЕУ према питању проширења на Балкан.
ЕУ самит мртворођенче у најави
Међутим, додаје Митић, као што смо могли да видимо и приликом представљања стратегије за проширење ЕУ у фебруару, влада апсолутно нејединство унутар ЕУ и око датума и око услова за проширење.
„Самит ЕУ — Балкан тешко да ће успети да реши питање тог нејединства унутар ЕУ. Нарочито то неће бити могуће с обзиром на начин на који је постављен са провокативним позивом да Косово учествује као држава. Дакле, уколико се не одустане од таквог формата, сасвим је сигурно да је самит осуђен на пропаст“, прогнозира Митић.
Сасвим је сигурно да оштар став Шпаније, али и став других држава ЕУ које не признају Косово, апсолутно иде у прилог положају Београда и ставу да око тога не би требало да буде додатних попуштања према косовским Албанцима, нити у оквиру међународног субјективитета Косова нити у дијалогу са Приштином, примећује Митић и указује да би све заједно требало додатно да отвори и маневарски простор за Београд.
„То је шанса и у разговорима које има са Бриселом и генерално са Западом и Албанцима, а исто тако, да у неку руку охрабри Београд да заузме изузетно чврст став према питању учешћа на било ком форуму на ком се појављују и косовски Албанци“, наглашава Митић.
Видели смо недавно какви ту све проблем могу да настану и на неким другим манифестацијама и на неким другим нивоима као што су спортски догађаји, додаје он, а поготову на једном догађају какав је самит ЕУ — Западни Балкан.
„Дакле, сасвим је сигурно да се Београду отвара маневарски простор и сасвим је сигурно да овакав став Шпаније доприноси јачању тезе оних који заговарају став да Београд не би требало да жури са решавањем питања статуса Косова, а то иде у прилог ставу већине стручњака у Србији, како смо недавно чули, који сматрају да би питање статуса Косова требало да буде остављено за неки будући период“, закључује Митић.
