Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић за Спутњик је потврдио да је затражио да буде разрешен те дужности, пре свега из приватних разлога.
Ту вест данас је предочио шеф српске дипломатије Ивица Дачић, који је оценио да је амбасадорско место у Унеску такво да је за тај посао потребан и интелектуалац и оперативац, и да га је Танасковић добро радио.
„Причаћу са амбасадором Танасковићем и са председником Александром Вучићем, то мора да буде решено у кратком року", казао је Дачић.
На питање да ли то значи да ипак постоји било каква могућност да он остане на челу наше мисије у Унеску, Танасковић је за Спутњик био категоричан да је чврсто одлучио да се повуче и да је о томе још поодавно обавестио надлежне. Он је, при том, подвукао да су разлози због којих тражи да буде разрешен пре истека мандата озбиљни и да су превасходно приватне природе.
Судећи по изјави Танасковића да нема незамењивих и по његовој решености да напусти дужност амбасадора у Унеску, то до када ће је он још обављати ће зависити искључиво од трајања процедуре разрешења, односно од тога када ће председник Србије донети указ о разрешењу.
Ту одлуку ће, за разлику од српске јавности, званичници у Приштини вероватно дочекати са извесним олакшањем. Неспорно је да је ангажовање српске дипломатије, уз видну улогу амбасадора Танасковића у седишту Унеска у Паризу, билo кључнo да 2015. године, по питању признавања самопроглашеног Косова, клатно, полако, али сигурно, почне да се помера на српску страну.
То што Косово 2015. године није добило потребну двотрећинску већину присутних гласова за улазак у Унеско, једну од важних агенција Уједињених нација, био је јасан сигнал и својеврсан лакмус папир по питању односа снага и у самој Генералној скупштини УН у случају евентуалног гласања о пријему Косова за шта је, такође, потребна двотрећинска већина присутних. Зато је 2015. у неку руку била и година преокрета и нашег све успешнијег деловања у међународним организацијама.
Тако је прошле године поново изостао пријем Косова у Интерпол, а прошле године је суспендовано и из чланства у Светској царинској организацији и то само што је било примљено.
Свесна да је поново изгубила дипломатску битку, на сугестију својих спонзора у међународној заједници, Приштина прошле године није ни поднела захтев за пријем за чланство у Унеску. Генерална конференција Унеска о пријему чланова иначе одлучује сваке друге године, тако да би то питање на дневном реду Генералне скупштине Унеска могло да се нађе тек крајем 2019. године.
Због два претходна неуспеха, саветник косовског премијера Халил Матоши је већ средином марта ове године најавио да је Приштина спремна за нову кандидатуру. Односно да се спрема.
У недавном разговору за Спутњик, амбасадор Танасковић је коментаришући те најаве рекао да њихове припреме за подношење захтева нису преурањене, с обзиром на то како сада стоје шансе Косова за пријем у Унеско. А оне су, као је оценио, сада мање него што су биле 2015. године када је захтев Приштине одбијен уз тесан резултат.
Због свега тога неспорна је чињеница да је позиција наше мисије у Унеску сада знатно јача него раније, поготово што је, према сазнањима Спутњика, чини уигран, компетентан тим, чији резултати то најбоље потврђују. С обзиром на то, али и чињеницу да Косово не може ове године да поднесе захтев за пријем у чланство, Министарству дипломатије остаје довољно времена да нађе адекватно решење за место амбасадора Србије у Унеску.
Како је то рекао и сам шеф српске дипломатије, Дачић, због значаја који Унеско за нас има управо због питања признавања такозваног Косова, за такав посао потребно је брзо реаговати, али и добро изабрати — личност која обједињује и интелектуалца и оперативца.
