Ово је првих 40 идеја.
Здравство
1. Наноботи који убијају канцерогене туморе
Научници у крвоток убризгавају сићушне уређаје, како би с прецизношћу доставили лекове тамо где су они потребни. Осим лечења тумора, наноботи се у медицини користе и у друге сврхе, попут отчепљења крвних судова.
2. Техника за уређивање гена „криспр“ спремна за тестирање на људима
Техника „криспр“ је остварење сна научника који лекове желе да замене поправком недостатака у људском ДНК. Том техником могуће је изменити живе људске ћелије, а биотехнолошке компаније планирају да је примене на лечење болести крви и слепила.
3. Секвенцирање ДНК открива тајне ретких болести
Рутинским генетским тестирањем систем здравствене заштите уштедео би новац, тврди британска министарка здравља. Секвенцирање првог људског генома 2003. године коштало је три милијарде америчких долара, но бројне компаније данас настоје да смање тај трошак на 100 долара.
4. ДНК тестирање персонализује лечење менталних поремећаја
Прецизна психијатрија изучава гене, како би сваки појединац добио најбољи могући третман. Психијатри помоћу слика мозга, анализа крви, узорака слине и упитника могу на темељу пацијентове биологије и историје да препишу уско циљано лечење.
5. Мождани имплантати омогућили су пацијентима да управљају роботским рукама
Иако помицање објеката снагом ума звучи попут научне фантастике, клиничка испитивања управљања протезама помоћу ума дају обећавајуће резултате. Циљ је да се омогући пацијентима да помоћу можданих имплантата и рачунара управљају инвалидским колицима, роботичким протезама и парализованим удовима.
6. Отпорност на антибиотике треба спречити јефтиним тестирањима
Брзо откривање болести смањило би непотребну употребу антибиотика и они би дуже време били ефикасни.
7. 3Д штампање људских органа
На 3Д штампање целих органа још ћемо морати да причекамо, али многе лабораторије успешно штампају ткива јетре. Малени „органоиди“ из лабораторија моћи ће да се користе у лечењу хроничних болести.
8. Паметни телефони убрзавају опоравак након операције
Нове апликације за паметне телефоне дојављују лекарима ако се рана инфицира након операције и помажу им да прате процес њеног зарастања.
9. Имунотерапија
Имунотерапија је откривена још крајем 19. века, а данас се успешно користи у борби против најопаснијих облика меланома и рака плућа. Научници су у потрази за комбинацијама лекова које ће омогућити ефикасно лечење осталих болести.
10. Егзоскелети ће постати свакодневица за раднике у фабрикама
Компаније попут калифорнијског „Сјут икса“ покушавају да претворе егзоскелете у приступачну потрошачку робу. Егзоскелети појачавају покрете руку, ногу и леђа и штите зглобове радника од претераног напрезања.
Обука и образовање
11. Чување података на ДНК
Научници су успешно у ДНК секвенцу сачували Дип Парплов „Дим на води“ и „Туту“ Мајлса Дејвиса. Запис је могуће послушати без губитка квалитета. Тај начин чувања омогућава да се сачувају велике количине података на малом простору и стабилан је хиљадама година.
12. Преносиви скенер за читање ума
Старт-ап компанија „Отворена вода“ развија ручни уређај који јефтиније и брже изводи функцију уређаја за МРИ. Уређај помоћу инфрацрвеног светла продире петнаестак центиметара унутар ткива и има резолуцију једног микрона који су исте величине као неурони. Једног дана тим уређајем могли бисмо пратити људске мисли.
13. Почеци квантног рачунарства
Квантно рачунарство једно је од најузбудљивијих технолошких идеја. Примена правила квантне механике невероватно би убрзала рачунаре, а научници се надају да ће помоћу њих моћи да стварају нове молекуле.
14. Холограми мењају начин на који комуницирамо с рачунарима
Све више фирми користи проширену стварност (АР) и холограме, да би, на пример, приказале потрошачима како ће нови производ изгледати у њиховим домовима. 3Д слике бришу границу између дигиталног и стварног света.
15. Дужи сан добар је за економију
Нова сазнања о дневном ритму људи помажу у борби против невидљиве епидемије — недостатка сна. Научници сматрају да настава не сме почети пре 8.30 сати ујутро. То би побољшало школски успех ученика и смањило стопу обољења, чиме би државе уштеделе новац.
16. Не смемо преценити вештачку интелигенцију
Вештачка интелигенција је једна од најважнијих технологија 21. века, али је људи пречесто прецењују. Најнапреднији рачунари још неко време неће моћи да размишљају као људи.
17. Персонализовано учење почиње да мења облике наставе
Силицијумска долина склона је замисли о персонализованој настави у школама, али резултати истраживања за сада су подељени по питању помаже ли тај начин учења заиста свим ученицима.
18. Неуронске мреже омогућавају нам да „читамо лица“
Софтвер за анализу лица користи се за предвиђање сексуалне оријентације и политичких уверења. Слична технологија развија се за употребу у аутономним возилима и за детекцију оружја у ваздухопловним лукама.
19. Од дигиталних дистракција постајемо глупљи и нервознији
Преоптерећење информацијама мења наше пословне и личне животе. Проналазак начина за контролу количине информација које долазе до нас, један је од важних изазова информатичког доба.
20. Роботи у учионицама замењују децу
У учионицама широм света, роботи седе у школским клупама уместо деце која због болести не могу да похађају наставу. Она на тај начин могу да прате и да учествују у настави од куће помоћу таблета.
Енергија и ресурси
21. Европска сметлишта потенцијално вреде милијарде
Из отпада је могуће вадити минерале и производити гориво. Европа има више од пола милиона одлагалишта отпада.
22. Биомимикрија је покренула талас иновативних материјала
Биомимикрија значи копирање материјала из природе у лабораторију. Нека од најважнијих открића су вештачке мрежице и синтетичка паукова мрежа.
23. Машине које не троше енергију
Интернет ствари — све се брже шири како све више тога прелази на онлајн домен. Сву ту електронику нешто мора покретати, а највећи европски истраживачки институт „Фраунхофер гезелшафт“ води иницијативу према нултој потрошњи енергије.
24. Алтернатива силицијуму нуди јефтинију соларну енергију
Научници силицијумске ћелије желе да замене перовскитом, чиме би прикупљање сунчеве енергије постало вишеструко јефтиније.
25. Напредак технологије чини ветар бољим извором енергије
Нови дизајни турбина довешће до тога да ће њихово постављање постати јефтиније и да ће се моћи постављати на више локација.
26. Мали напредак у суперпроводности
Водоник и графен обећавајући су елементи за нулту електричну отпорност при собној температури.
27. Потрага за бољим батеријама
Литијум јонске батерије стандард су последњих 25 година, али њихови недостаци подстичу потрагу за алтернативним технологијама. Графен и слана вода нека су од обећавајућих решења.
28. Графенски филтери мењају економичност чисте воде
Нови приступи филтрацији и екстракција влаге из ваздуха нека су од решења све изгледније светске водене кризе. Графенске мрежице из воде отклањају хемикалије, отопине, соли и једињења попут пестицида.
29. Потенцијал водониковог горива
Водоник је можда најбоље одрживије решење за тешки транспорт, то јест покретање камиона, бродова и возова. Један од центара истраживања те технологије налази се на шкотском острву „Оркни“.
30. Алге као биогориво
Алге су један од могућих нових извора обновљиве енергије. Научници у лабораторијама покушавају да повећају њихову енергетску ефикасност.
Раст броја становника
31. Вештачка сперма и материце нуде нове начине репродукције
Научници су успели да створе мишеве од синтетичких сперматозоида и јајашаца, а јагњад узгајају у биоврећама.
32. Универзални основни доходак — повратак идеје старе 500 година
Финска, Калифорнија, Канада и Холандија неке су од земаља које експериментишу с увођењем универзалног основног дохотка за све грађане.
33. Јапански роботи брину за старе и немоћне
Светско становништво све брже стари, а у Јапан посао неговатељима за старе и немоћне олакшавају роботи.
34. „Хиперлуп технологија“ супербрзог превоза
Замисао Елона Маска о супербрзом превозу покретним капсулама кроз систем цеви још није заживела, али се различите супарничке компаније већ такмиче око тога ко ће први саградити такав систем.
35. Технологијом против гужви на улицама
Многи светски градови муку муче са саобраћајним гужвама, али неки од њих искушавају нова решења по узору на модел наплате путарине у Сингапуру. Америчка држава Орегон тестира увођење система наплате по пређеној миљи.
36. Високотехнолошки тоалети за подручја с недостатком воде
2,3 милијарде становника Земље нема приступ сигурним тоалетима, а ризику су посебно изложене жене.
37. Нови начини планирања породице
Претерани раст популације у најсиромашнијим крајевима кочи људски напредак на осталим подручјима. Нова, дугоделујућа контрацепцијска средства и слање информација о полном здрављу путем СМС порука, само су неке од иницијатива за планирано родитељство.
38. Готово савршено машинско превођење је надомак руке
„Гугл транслејт“ још увек је мањкав, али компаније попут „Анбабела“ и „Мјамануа“ помажу нам да боље разумемо једни друге.
39. Специјализована и прецизна пољопривреда за зелену исхрану света
Предвиђа се да ће 2050. године на свету живети 10 милијарди људи. Прецизна пољопривреда омогућава већу количину усева уз мање емисије гасова који изазивају ефекат стаклене баште и мању потрошњу воде и ђубрива.
40. Вегетаријански одрезак са укусом меса
Западни облик исхране богат месом више није одржив, а научници трагају за алтернативним изворима протеина. Замене за месо на биљној бази захтевају мање обрадивих површина и доста мању потрошњу воде и енергије, а својим укусом и изгледом све су сличније месу.
