Спутњик је жело да сазна детаље у вези са овим јединственим подухватом и тим поводом се обратио Михаилу Евгенијеву, руководиоцу пројекта експериментално-енергетског блока.
„Ово је први пројекат мобилних енергетских блокова каквих сада нема у свету. Русија завршава радове на главном плутајућем енергетском блоку „Академик Ломоносов“. Пројекат има максималну снагу више од 70 МВт. Град Певек је изабран као место где ће бити базирана будућа плутајућа нуклеарка, која би требало да замени постојећу Билибинску нуклеарну електрану“, објашњава руски стручњак.
Поводом руских планова да изгради и пусти у рад прву плутајућу и најсевернију нуклеарну електрану, Евгенијева смо замолили да детаљније објасни концепцију овог пројекта.
„Плутајуће нуклеарке су извори енергије будућности. Интересантне су још и по томе што су идеалне за тешко приступачне и удаљене регионе, а где је енергија неопходна за један ограничени период, на пример за радове на изградњи неког трећег објекта. Након што изградња буде готова и тиме се исцрпи потреба за додатним извором енергије, плутајући енергетски блок може се преместити на другу локацију“, истиче наш саговорник.
Евгенијев додаје да је Русија једина земља која има флоту ледоломаца на нуклеарни погон и стога поседује референтне технологије, као и неопходно искуство коришћења мобилних реактора, али и све оно што је неопходно како би цео процес био максимално безбедан по околину и људство.
„Пловећи енергетски блокови моћи ће да се примењују у регионима који су веома удаљени од већ постојећих мрежа за снабдевање енергијом, а моћи ће и да врше процесе ’когенерације‘, то јест да на пример десалинизују морску воду“, објашњава наш саговорник.
Имајући у виду да се ради о мобилним изворима енергије, ове нуклеарке би биле идеалне у рударству, односно у случајевима где се руда вади близу или на самој обали као што је то случај у Индонезији, Вијетнаму, Јужноафричкој Републици, Гани, Мексику, Бразилу, Перуу, Чилеу итд.
Важно је поменути да државна корпорација „Росатом“ може да понуди различита комерцијална решења за државе које већ имају развијену нуклеарну инфраструктуру, али и за „почетнике“ којима је на првом месту важно да добију електричну енергију по што нижим ценама.
„Плутајући нуклеарни енергетски блокови могу се лако адаптирати за употребу у различитим климатским условима, за хладну климу крајњег севера или вреле тропске услове, а да при томе цео процес остане и даље максимално безбедан. Ово је посебно важно за оне пределе који су склони земљотресима и опасности да потом дође до цунамија“, истиче Евгенијев.
Рецимо и да је снагу плутајућих нуклеарки такође могуће прилагодити свим потребама купца. Другим речима, сваки потенцијални купац, односно будући корисник, може добити оно што му је потребно у складу са јединственим референтним техничким предиспозицијама.
