Након никад веће неизвјесности и пролонгирања одлуке ко ће бити предсједнички кандидати и власти и опозиције, као и мини-изборне кампање која ће трајати краће од мјесец дана, на концу су се ипак искристалисала имена седам кандидата који ће учествовати у трци за предсједника Црне Горе.
Тако ће према утврђеном редоследу на гласању учествовати под бројем један Марко Милачић, кандидат Праве Црне Горе, затим Младен Бојанић, кандидат највећег дијела опозиције, Хазбија Калач испред странке Правде и помирења, Василије Миличковић, којег је предложила група грађана „Грађанска акција“, затим под бројем пет кандидат Српске коалиције Добрило Дедеић, док је шеста и седма позиција резервисана за кандидаткињу Социјалдемократске партије Драгињу Вуксановић, односно кандидата владајућег ДПС-а Мила Ђукановића.
Медији и аналитичари највише шанси за успјех на изборима очекивано дају двојици кандидата — Милу Ђукановићу, који је предсједник владајуће странке, а којег су поред тога подржали и сви коалициони партнери у виду Бошњачке странке, Хрватске грађанске иницијативе (ХГИ) и свих националних албанских партија, док су иза кандидатуре нестраначког кандидата Младена Бојанића стале све најјаче опозиционе партије — Демократски фронт, Демократска Црна Гора, СНП, Грађански покрет „УРА“, а у корист Бојанићеве кандидатуре учешћа на изборима одрекли су се и поједини предсједнички кандидати попут професора др Ђорђија Блажића.
Када се подвуче црта, ипак основно питање које се надвија над првим кругом предсједничких избора у Црној Гори јесте да ли ће након првог бити и другог круга предсједничких избора? Односно, да ли ће опозиција успјети да у довољној мјери анимира опозиционо настројене грађане да у великом броју изађу на изборе у недељу.
Са друге стране, кандидат ДПС-а Мило Ђукановић већ сада чини све како би тај сценарио био по сваку цијену избјегнут, јер би само одржавање другог круга избора у извјесном смислу био пораз за Ђукановића, а што би само по себи био и доказ да његова политичка позиција ипак није толико недодирљива колико се чини.
Тога су веома свјесни и у опозицији, што потврђује и изјава лидера ПЗП-а Небојше Медојевића, који је оцијенио да велика излазност на предсједничким изборима никако не одговара Ђукановићу:
„Ако излазност буде 65-68 одсто, Бојанић улази у други круг избора за предсједника. А онда почиње родео. Све је у рукама апстинената. Зато, доста кукања, филозофирања и избјегавања одговорности. Сви на изборе!“, поручио је Медојевић.
У међувремену, оно што је веома видљиво јесте да су презасићеност грађана политиком и оптерећеност свакодневним проблемима, учинили да предсједничка кампања за сада протиче доста млако и без уобичајених тензија и ентузијазма. По свему судећи, чини се да су се сви кандидати одлучили за нешто скромнију кампању и ослањање на превасходно сопствену партијску инфраструктуру.
Што се тиче владајућег ДПС-а, за ту партију у Црној Гори већ деценијама важи да се практично ради о „изборној машинерији“ која као таква можда једина и даље ефикасно обавља све постављене задатке у земљи, па кампања без много трзавица макар теоретски иде у прилог Ђукановићу. Са друге стране, опозиционе партије ни приближно не располажу механизмима и утицајем које ДПС има на цјелокупан државни апарат, па остаје да се види да ли и поред кампање нешто нижег интензитета опозиција може да анимира довољан број гласача како би дошло до другог круга.
