Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг у понедељак стиже у Анкару, како би са турским званичницима разговарао о коришћењу авио-базе Инџирлик у случају напада на Сирију.
Према речима Немање Старовића, историчара и доброг познаваоца прилика на Блиском истоку, нова ескалација односа на релацији Вашингтон-Москва Турску ставља у врло незавидан положај.
„Шансе да Турска заиста уступи Алијанси своју ваздухопловну базу за операције које би биле усмерене против сиријског режима нису велике, будући да је став Русије врло јасан и резолутан и напад по сиријским положајима сматрао би се и нападом на Руску Федерацију, због присуства руског војног персонала у деловима Сирије. Зато тако нешто за Турску не би било корисно“, оцењује Старовић.
Међутим, истиче наш саговорник, свакако ће бити последица по Анкару, било да се определи да дозволи коришћење базе или не.
„У случају да одбије, што верујем да ће се десити, то ће додатно утицати на погоршање односа са Сједињеним Америчким Државама, који су и иначе доста нарушени, нарочито након уклањања Рекса Тилерсона са места државног секретара који је био наклоњенији налажењу споразума и договора са Турском, него што је то нови државни секретар Мајк Помпео, који је познат не само по антииранској, већ и по антитурској реторици“, указује Старовић.
Како каже, Турска годинама покушава да изгради самосталну позицију и суверену политику, везано за сопствено окружење и за сада је у томе имала доста успеха.
„Док развија све садржајније партнерске, па можда чак и савезничке односе са Руском Федерацијом, који се огледају у изградњи гасовода, прве нуклеарне електране, набавци софистицираних војних система и слично, Турска у исто време покушава да задржи што коректније односе са САД, како у оквирима НАТО-а, тако и на билатералном нивоу. Међутим, ово ново заоштравање односа је доводи у позицију да мора да се определи, што за Анкару никако није добро. Самостална политика донела је Турској врло конкретне резултате на подручју Сирије, пре свега у смислу да је практично добила одрешене руке за акције на северу те земље. Сада, када је у ситуацији да мора да се определи, свакако ће бити на губитку“, напомиње Старовић.
Међутим, Америка, додаје наш саговорник, више није та која има одлучујућу улогу у одређивању будућности Сирије, а Турска је тога врло свесна.
„Имајући у виду процес из Астане који је практично подсећао на самит сила победница, нарочито ако говоримо о последњем састанку турског, руског и иранског лидера у Анкари, чињеница је да ситуацију на терену заиста контролишу Русија, Турска и Иран. Имајући то виду, као и интересе Турске — да су јој тренутно важнији односи са Ираном и Руском Федерацијом, верујем да ће одбити захтев НАТО-а за коришћење базе за напад на Сирију, али ће Анкара такође покушати да у што мањој мери наруши односе са Вашингтоном“, оцењује Старовић.
Чини се да ваздухопловна база Инџирлик, додаје наш саговорник, континуирано представља неуралгичну тачку, још од покушаја пуча у Турској 2016. године.
„Дан после пуча Турска је управо ту базу држала у изолацији, док оптужени турски официри нису били предати правосуђу. Такође, видимо да се у последње време драстично смањује број америчког и немачког војног персонала у тој бази, па Инџирлик у том смислу губи на значају. Међутим, она је и даље врло важна, између осталог и због тога што се у њој налази нуклеарно тактичко наоружање“, закључује Старовић за Спутњик.
