Руска компанија „Космокурс“ већ приводи крају рад на пројекту о изградњи првог приватног руског космичког брода за туристе и питање је дана када ће пројекат бити предат „Роскосмосу“.
Суборбитални брод се гради од новца приватних инвеститора, чија се имена држе у тајности, а вредност пројекта се процењује на 150-200 милиона долара.
Неки руски медији су раније тврдили да је уралски олигарх Искандер Махмудов спреман да инвестира у ракету за космички туризам. У „Космокурсу“ не откривају име инвеститора, али су потврдили да постоји милијардер заинтересован за такво улагање.
Први туристички лет у Русији је планиран 2025. године, а до тада ће космички брод бити тестиран. Предвиђено је да екскурзија у космос траје 14 минута, а да се брод са шест туриста и једним инструктором-стјуартом подигне на висину од 180 до 220 километара. У бестежинском стању провешће 5,5 минута, а затим ће туристи бити спуштени на земљу.
Компанија рачуна да ће до 2030. године имати 115 лансирања годишње, то јест два лета недељно. Према прелиминарним проценама, пројекат ће бити рентабилан за око седам до десет година од почетка првих туристичких летова.
Генерални директор руске компаније „Космокурс“ Павел Пушкин верује да у Русији има много оних који су спремни да плате за несвакидашњу авантуру.
„Цена је прихватљива — 250 хиљада долара. Има много људи који су спремни то да плате. Причамо о тржишту од 700 људи годишње. Чак и у Москви има људи са капиталом који су спремни да инвестирају у тај програм. Када почнеш то да анализираш, појави се и вера. Треба истаћи да још нико није имао суборбитални лет за новац и нико не зна шта је то“, рекао је Пушкин за Спутњик.
Вишекратни комплекс за суборбиталне летове туриста биће састављен од ракете од 80 тона и свемирског брода масе седам тона.
Свемирски туризам је постао реалност још 2001. године, када је амерички милионер Денис Тито обавио први туристички лет у космос. Он је летео руским бродом „Сојуз" на Међународну свемирску станицу (МСС) за 20 милиона долара. Од тада до данас на МСС је боравило свега седам туриста.
Његово путовање се може сматрати почетком ере космичког туризма.
У свету постоји велики број добростојећих људи који желе да лете у свемир и посете космичку станицу. Због тога данас космички туризам у многим земљама света постаје популаран. Ипак, у историји космонаутике посебно место заузима име совјетског астронаута Јурија Гагарина, као првог човека који је одлетео у свемир.
Гагарин је 12. априла 1961. године у свемирској капсули „Восток 1“ полетео са космодрома у Бајконуру, чиме је отворена ера космонаутике. Он је облетео један круг око земље за сат и 48 минута. Кретао се брзином од 27.500 километара на сат и досегао је висину од 327 километара. Приликом слетања, Гагарин је искочио падобраном на висини од седам километара и без проблема се приземљио.
Када је полетео у свемир, имао је чин мајора, а када је слетео на земљу, био је пуковник. Због подвига, 27-годишњи Гагарин одликован је и орденом Совјетског Савеза.
Гагарину су подизани споменици, улице су добијале његово име, његова слава постала је светска. Његово родно место добило је име по њему, а такође и један кратер на Месецу.
Јуриј Гагарин је погинуо 27. марта 1968. године у авионској несрећи, док је тестирао један млазни авион. Требало је то да буде, како је сâм изјавио пред лет, један рутински задатак. Било му је свега 34 године. Урна са његовим пепелом је постављена уз зидине Кремља.
