Москва је сада главни партнер Београда, и она ће у Лиону, у седишту ове организације, лобирати за то да се молба тзв. државе Косово не нађе на коначном дневном реду Скупштине који ће се утврђивати на јесен.
Из Приштине је прошлог месеца саопштено да имају потврду да је њихов захтев уврштен у нацрт дневног реда 87. Генералне скупштине Интерпола, која ће заседати од 18. до 21. новембра.
У седишту Интерпола недавно је боравила и делегација Србије предвођена директором полиције Владимиром Ребићем, који је поручио да ће наша земља разговарати са свим чланицама ове организације како би их убедила да евентуално приступање тзв. државе Косово Интерполу не би било ни у интересу Србије, ни самог Интерпола.
За припрему дневног реда Генералне скупштине светске полицијске организације задужен је Извршни комитет, а њиме тренутно председава Менг Хонгвеј из Кине.
Осталих 12 чланова су из Алжира, Кореје, Русије, Канаде, Француске, Белгије, Бразила, Америке, Молдавије, Сингапура, Јужне Африке и Нигерије.
Прошле јесени приштинске власти су одустале од захтева за Интерпол, признајући да немају довољну подршку да би се изгласала позитивна одлука. За пријем нове чланице неопходна је двотрећинска већина гласалих, а од прошле године, када су примљени Палестина и Соломонска Острва, Интерпол има 192 чланице.
На заседању Генералне скупштине 2017. године донета је и резолуција о јасним смерницама, процедурама и критеријумима за чланство у тој организацији, па земље које траже пријем од сада морају да потврде да испуњавају све „неопходне услове државности“.
Палестина је тако примљена у чланство, али, за разлику од Косова, она у Уједињеним нацијама има статус државе-посматрача.
Танјуг
