Постављање Канела на место председника Државног савета Кубе потврдила је Национална скупштина и то на дан који има симболичко значење. Тада су, 1961. године, кубанске Револуционарне оружане снаге под командом Фидела Кастра нанеле значајан пораз добро припремљеним интервенционистима САД током њихове инвазије у Заливу свиња. То је била операција „под диригентском палицом ЦИА“, током које је било планирано да уз помоћ Кубанаца контрареволуционара ојачају своје присуство на делу острва и формирају тамо алтернативну владу коју би признала међународна заједница.
Мигел Дијас Канел, који се родио годину дана пре тих историјских догађаја и који данас пуни 58 година, један је од кубанских политичара који не припада „револуционалној генерацији“, али се већ много година налази на кључним позицијама у држави.
Званични представник Стејт департмента Хедерер Наверт изразила је „дубоку забринутост“ због смене руководства на Куби. Наверт је изјавила да Доналд Трамп „не изражава оптимизам“ поводом будућности острва и подвукла да Вашингтон тражи од Хаване „слободу и демократију“.
То је стандардна реторика коју користе САД „пред сваке важне изборе који представљају изазов америчким ставовима“, изјавио је у интервјуу за Спутњик уредник уругвајског листа „Лице и маске“ (Caras y Caretas) Матео Грије. Такву реакцију можемо видети и поводом било ког другог догађаја у вези са Венецуелом, када на пример резултати избора не одговарају интересима САД.
Политиколог Артур Лопез Леви, Американац кубанског порекла, сматра да су САД, без обзира на бројне критике на рачун других држава, морале поклонити више пажње међународном праву у области људских права.
„Ако они говоре нешто на рачун Кубе, онда би требало рећи и да САД имају шта да поправе. Било би знатно продуктивније ако би САД престале да шире свој политички систем као једини исправан модел“, прецизирао је политиколог кубанског порекла у својој изјави за Спутњик.
Лопез Леви је закључио да Куба има право на свој сопствени политички систем, као што и САД имају право на свој. Па ипак, обе државе би требало подједнако да се потруде да уважавају стандарде међународног права.
Међутим, што се тиче унутрашњег уређења, Устав Кубе је 1976. године фактички установио парламентарну форму управе: шефа државе и Владе поставља Национална скупштина народне власти. То је виши орган државне власти, а посланици се бирају на сваких пет година по окрузима, путем директних избора. Девети сазив Националне скупштине почео је свој мандат, након што су били одржани избори 11. марта ове године.
„Чувена генерација револуционара који су створили Кубу одавно је већ у пензији, јер су то ипак времешни људи. Међу 605 посланика који седе у Националној скупштини има много жена и веома младих људи који ће свакако донети неке новине у рад Националне скупштине. То се не тиче само вектора развоја, већ и чињенице да су на тај начин представљени различити слојеви друштва“, сматра уругвајски новинар Матео Грије.
