Аустријски дневник „Кроне“ преноси да су Аустријанци скептични према плановима Европске комисије да се ЕУ прошири на земље Западног Балкана — као што то показује најновија анкета Аустријског друштва за европску политику.
Највише би био поздрављен приступ Босне и Херцеговине: 31 одсто анкетираних је за то, 35 одсто је против, 24 одсто је индиферентно, преостали нису навели ништа.
Кад је реч о другим кандидатима, одобравање је још мање: само 29 одсто испитаних жели да види Србију у ЕУ, 45 одсто је против тога. А док је против приступа Албаније још 2012. било 68 одсто испитаних, сада је таквих ’само‘ 45 одсто. Девет одсто анкетираних грађана је за приступ Турске ЕУ, а 76 одсто — против њега.
Различити погледи старих и нових чланица
Јесу ли резултати тог истраживања одраз општег расположења у ЕУ, тачније, какво је стање у земљама које су пријему нових чланица мање наклоњене од Аустрије која стално подржава пут Србије у ЕУ?
Не постоји нешто што можемо да назовемо опште расположење у ЕУ према питању проширења, констатује за Спутњик Александар Митић из Центра за стратешке алтернативе, јер чланице ЕУ и јавна мњења у њима доста различито гледају на политику проширења. Прва и основна подела је између старих и нових чланица ЕУ, односно оних западних држава које су постале чланице у 20. веку и оних држава које су то постале почетком 21. века.
Старе земље чланице ЕУ су, опште гледано, суздржаније, чак и супротстављене политици проширења, и како наводи Митић, такав је случај у две водеће чланице ЕУ — Немачкој и Француској, мада значајан скептицизам можемо да видимо и у Белгији и Холандији, као и у Аустрији.
„Лидери Немачке и Француске, Ангела Меркел и Емануел Макрон, имају двоструку реторику кад је у питању проширење. С једне стране, домаћој публици шаљу поруку да је било какво даље проширење на далеком штапу, а са друге стране према јавности на Западном Балкану, а нарочито према Србији, шаљу позитивне сигнале. И ти сигнали су, међутим, веома јасно упућени не због истинске жеље за проширењем колико због геополитичког интереса који се тичу пре свега притиска да се ограничи утицај Русије и Кине. Дакле, њихова реторика има чисту геополитичку функцију“, прецизира Митић за Спутњик.
У земљама Централне и Источне Европе, односно у новим чланицама ЕУ, према Митићевом тумачењу, постоји знатно позитивнији поглед на проширење, односно ту и даље постоји ентузијазам који се наслања на њихово скорашње искуство из проширења 2004 и 2007. Међутим, и међу овим чланицама, како сугерише Митић, имамо разлике када је реч о условљавању појединих чланица. Тако, на пример, Пољска и балтичке државе генерално подржавају проширење али, на пример, експлицитно траже отклон Србије од Русије.
„Све у свему, постоје чланице ЕУ које дају јасну подршку проширењу од малих држава попут Кипра, Малте, Луксембурга, до средњих европских држава попут Грчке, Чешке и Мађарске, али расположење у две највеће европске државе остаје негативно, те би требало очекивати даља тврда условљавања Србије и према питању Поглавља 35 око Косова и према питању 31 око спољне политике и према питању Поглавља 23 око владавине права како би се проширење што више одужило. Али, истовремено, како би се држала контрола и притисак пре свега на Београд да у наредном периоду смањи утицај Русије и Кине у региону“, јасно указује Митић.
Бојазан од јефтиније радне снаге
С друге стране, Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да истраживања јавног мњења треба узимати са задршком и њихови резултати могу битно да варирају у зависности од тога ко их спроводи и на ком узорку. Међутим, независно од тог неког општег става, он је мишљења да јавно мњење западноевропских држава, укључујући ту и Аустрију, јесте скептично спрам примања нових држава чланица у пуноправно чланство ЕУ.
Оно што је помало забрињавајуће са аспекта Србије, која има стратешки циљ прикључења ЕУ, додаје Рајић, јесте да у Аустрији која би требало да има нешто наклоњеније јавно мњење према њој није ситуација на нивоу који би задовољио Београд.
„Сматрам да у принципу то није ништа ново и да тај раскорак између става јавног мњења и става политичких елита у државама ЕУ, кад је у питању њено проширење, није нешто што нас може изненадити. Наиме, свакако је велики утицај на такав став остварила избегличка криза јер је велики број људи који су дошли у државе ЕУ помало унео скепсу у јавно мњење тих земаља кад је на дневном реду пријем нових држава“, сматра Рајић.
Ту такође треба имати у виду да је велики број грађана источноевропских земаља, а поготово рецимо оних које су примане након 2004 — Румуније, Бугарске и Хрватске, отишао у земље старе ЕУ, па је према Рајићевом мишљењу вероватно то изазвало одређену бојазан од самих радника у Аустрији зато што се плаше да би могли да изгубе своје послове.
„Оно што је у читавом овом контексту позитивно за Србију јесте чињеница да Аустрија није држава која мора да расписује референдум кад је у питању пријем нових држава чланица“, истиче Рајић за Спутњик.
Јасно је да све док смо у процесу чији је завршетак прилично далеко, а наравно, не говоримо о периоду 2025. јер је то датум коме се супротстављају чак Француска и Немачка врло јасно, елите ће, према мишљењу Александра Митића, говорити једну ствар, односно, биће генерално за проширење у некој општој реторици, али ће тек у неком наредном периоду, како се будемо приближавали окончању тог процеса и конкретном проширењу, све више утицаја имати јавно мњење.
„И сасвим је могуће да ће у том тренутку негативан став јавног мњења, а тешко је да ће се он променити у неком средњерочном периоду, бити искоришћен на један и други начин. Или према питању утицаја на званични став или према питању одржавања референдума у одређеним државама. Дакле, да ће се на основу стања и негативног става јавног мњења практично још више померати тај датум уласка држава у ЕУ“, конкретан је Митић.
С друге стране, Рајић не верује да ће Србија због себе бити у проблему да приступи ЕУ и да је, објективно гледано, већ данас спремнија за ЕУ него и неке чланице. Међутим, и он каже да до времена пријема има још доста и да се до тада ситуација може изменити било у једном било у другом правцу у државама чланицама ЕУ.
