Актуелни дијалог са Београдом за косовске званичнике је истрошен и не даје резултате, па ће се пред посланицима парламента у Приштини ускоро наћи „Платформа за финализацију политичког дијалога са Београдом“, која предвиђа да се разговори са Србијом заврше признавањем тзв. државе Косово.
Судећи по изјавама челних људи српске политике, Београд не жели да улази дубље у клопку у којој се, под параваном дијалога, крије столица у УН за лажну државу, уз прећутни благослов посредника из Брисела и Вашингтона.
Од представљања тзв. Платформе нису се огласили ни Брисел ни Вашингтон, па се поставља питање да ли су све стране у преговарачком процесу, али и косовски прекоокеански ментори сагласни да је време да се разговара о столици Косова у УН и „завршној фази“ преговора?
Бивши југословенски министар спољних послова Владислав Јовановић подсећа да је њихов заједнички циљ одавно познат —да се кроз уцењивање Србије, због жеље да што пре уђе у Европску унију, обезбеди присуство такозване нове државе Косово у Уједињеним нацијама. „Сада се само убрзава потреба за остварењем циља због непредвидљивих и осетљивих геополитичких гибања на Балкану и Блиском истоку, црна тачка Европе мора што пре да буде легализована, да остатку света престане да боде очи чињеница да су извршили противправно насиље над територијалном целовитошћу једне чланице УН“, каже Јовановић.
„Тај циљ није ни био споран, спорно је то што наши саговорници у бриселском процесу нису сасвим веровали да ће то ићи тако брзо. Мислили су да ће да се развлачи, паралелно са развлачењем процеса припремања Србије за улазак у Европску унију, то значи да би то трајало још 5-6 или ко зна колико година, те да би кроз то цела та идеја са преговорима била заморена и да би Западу било доста свега, па би можда почео да диже руке од тог пројекта. То је вероватно било очекивање са наше стране, али наступио је стицај нове геополитичке ситуације, и једно и друго мора да буде решено у ходу“, тврди Јовановић.
Дакле, Приштина је коначно прошле недеље скинула рукавице, а то што још нема реакција из Брисела и Вашингтона, сматра Јовановић, значи да су их скинули и њихови партнери. Главно је питање како Србија сада да се постави — да ли треба да се упушта у преговоре на ову тему, кад се зна да ће резултат бити потпуно неповољан по нас. Зато је можда боље да управо Србија направи потпуни обрт и стави задатак пред Запад, каже Јовановић.
„Србија би сада могла да тражи да се Брисел изјасни да ли жели чланство Србије под истим условима као што је то дозволио другим земљама, са њеном целокупном територијом дефинисаном њеним уставом или не. Европска унија би морала да се изјасни, нема сумње да би рекла да не може да нас прихвате под истим условима. Другим речима, одбила би нас у нашем основном захтеву, али би ти преговори изгубили политичку сврху и морали би да почну неки други, који би више уважавали интересе Србије, не би јој више био над главом тај Дамоклов мач, уцена чланством у Европској унији“, каже Јовановић.
Он додаје да се до овога може стићи мудрим преговарањем са званичницима у Бриселу, а истовремено на чистац истерати и Вашингтон, главни творац политичке операције „држава Косово“. Можда и није лоше што су рукавице скинуте, мудром дипломатијом могли бисмо да дођемо до тога да за себе изборимо статус до кога су дошле неке друге земље, које нису ушле у Унију, али са њом имају посебне односе, каже Јовановић.
„Могли бисмо евентуално да останемо у економском простору Европске уније, ако она то хоће, да имамо статус привредног партнера, попут Израела или на начин који се то нуди Турској у замену за чланство. Онда бисмо имали слободне руке у нашој политици према другим земљама, не бисмо били уопште дужни да следимо политички и војни курс Европске уније“, истиче Јовановић.
Он додаје да би у новој партији преговора, са другачијим улозима, велику улогу могла да има сарадња Србије са Руском Федерацијом, јер би помогла Србији да схвати да има одрешене руке да дубље сарађује, не само с њом, већ и са Кином и другим земљама Истока, као неутрална земља.
