Председник Француске Емануел Макрон налази се у тродневној званичној посети Вашингтону где ће, како се очекује, покушати да изврши притисак на америчког председника Трампа у вези са бројним питањима од значаја за Европу и свет, али и да истовремено сачува свој прилично близак однос са лидером САД.
Реч је о првој државној посети од када је Трамп домаћин у Белој кући, откако је дошао на власт у јануару 2017. године, а како је најављено, у фокусу разговора двојице председника биће разилажења САД и ЕУ у вези са нуклеарним споразумом са Ираном, ситуацијом у Сирији, али и трговином.
Према речима професора доктора Слободана Зечевића са Института за европске студије, Макрон и Трамп покушавају да нађу заједнички језик, иако је Макрон тридесет година млађи од америчког председника и познат као либералан политичар, док је Трамп више конзервативан политичар.
„Суштина посете је у томе да Макрон жели да убеди Трампа у неке позиције Француске, пре свега у вези са нуклеарним споразумом са Техераном. Он такође жели да Американци остану са својих 2000 војника у Сирији, али и да избегне таксе на алуминијум и челик које САД желе да уведу државама-чланицама ЕУ, као и да покуша да убеди Трампа да остане у оквиру Споразума о климатским променама. Зато му је и поклонио храст који је посађен у дворишту Беле куће“, објашњава Зечевић.
Како каже, већ постоје неке оцене да Трамп вероватно неће одустати од одбацивања Споразума о климатским променама, па је то једна од ствари где Макрон вероватно не може да буде успешан.
„Међутим, када је реч о ’иранском досијеу‘, ту француски председник предлаже Трампу евентуалну допуну тог споразума са Ираном, који би обезбедио Америци да остане у оквиру споразума. Са друге стране Макрон по овом питању има подршку Русије, Кине и Велике Британије, па његови аргументи носе поприличну тежину. Он је већ рекао Трампу да Запад нема ’план Б‘ када је реч о Ирану и да би излазак из споразума представљао опасност за западне интересе и отворио могућност да Иран опет почне са обогаћивањем уранијума. Што се тиче ’сиријског досијеа‘, видећемо шта ће се ту дешавати јер су најпре говорили да Америка остаје, а потом да се повлачи из Сирије. Трампа зову непредвидивим политичарем, па постоји могућност да га Макрон и убеди у неки од својих ставова“, каже Зечевић.
Александар Домрин, професор московске Високе школе економије и стручњак за САД, сматра да је позиција Макрона прилично чудна.
„Иако њега јесте изабрао француски народ, ми одлично разумемо да је Макрон заправо пројекат који је у значајном степену био осмишљен против других снага, далеко здравијих за Француску. Његов састанак са Трампом је веома интересантан моменат јер са једне стране Макрон, као председник који очигледно неће поново бити изабран или ’председник за један мандат‘, покушава да пренесе неке европске ставове америчком председнику. Са друге стране, још је важније шта ће Трамп рећи Макрону, односно које су то поруке које би француски председник требало да донесе у Европу. Најважније је сада то што политика која је почела још у време Обаме, а великим делом је спроводи и Трамп, политика санкција и окретања леђа Москви, не удара само по Русији, већ и по економији Европе, и то је највероватније оно што ће Макрон саопштити Трампу“, каже Домрин.
Према његовим речима, данас три светске силе, попут светског троугла, решавају битна политичка питања у свету — Русија, САД и Кина.
„Каква је то политика ЕУ данас која толико зависи од САД? Каква ће политика ЕУ бити у будућности? Да ли ће Макрон сада пред Трампом ватрено подржати антируске санкције или ће ставити до знања да Европа и те како има своје интересе? Али са друге стране, шта год да Макрон представи Трампу, питање је шта ће амерички председник хтети да чује. Нисам сигуран да Америку уопште занима став Европе“, оцењује Домрин.
На питање да ли ће Макрон успети да са Трампом успостави однос поверења и сарадње као што су то својевремено учинили Барак Обама и немачка канцеларка Ангела Меркел, Слободан Зечевић каже да Макрон жели да буде равноправан партнер Немачке унутар ЕУ и да има исту, па можда чак и већу тежину него Немачка на међународној сцени.
„Зато Макрон користи своје адуте, пре свега то што је Француска нуклеарна и војна сила, а он такође планира да у наредним годинама знатно увећа војни буџет земље. Зато се и појављује као идеалан партнер Сједињених Америчких Држава, с обзиром на то да је Велика Британија напустила ЕУ, чиме су њене спољнополитичке позиције ослабљене. Зато би сада унутар ЕУ Француска могла да буде један од одлучујућих и најважнијих партнера САД. Треба имати на уму да је Ангела Меркел ослабљена релативно лошим резултатима на изборима и тешкоћама у формирању коалиционе Владе, док је Макрон релативно лако у другом кругу изабран за председника Француске и има легитимитет и моћ одлучивања, па са те стране он јесте интересантан партнер за САД“, закључује Зечевић за Спутњик.
