Политички саветник такозваног председника Косова Хашима Тачија Блерим Шаља поручио је да Асоцијација већински српских општина неће бити формирана пре потписивања коначног споразума између Косова и Србије, а такозвани заменик премијера Косова Енвер Хоџај да стварање Заједнице српских општина треба да се оствари упоредо са учлањењем Косова у Уједињене нације.
Обавеза или једини уступак Приштине
Пет година од потписивања Бриселског споразума албанска страна није испунила свој део споразума, па је после противљења Београда Европска унија дала рок Приштини од четири месеца да формира ЗСО.
Откуда сад опет овакви тонови из Приштине?
Такве изјаве званичника из Приштине су, према мишљењу Стефана Сурлића са Факултета политичких наука у Београду, очекиване, будући да се испуњавање обавеза из Бриселског споразума, а које се тичу формирања ЗСО, третира као уступак који би требало понудити српској страни у форми финалног споразума о нормализацији односа.
Међутим, запоставља се чињеница да је то нешто што је већ договорено и једино из Бриселског споразума што још није спроведено, напомиње Сурлић за Спутњик, а намерно се инсистира на томе да је ЗСО заправо последњи и једини уступак који ће Косово учинити, а да заузврат добије столицу у УН.
Иначе, и та форма ЗСО се представља као асоцијација у рангу невладине организације, која ће постојати и функционисати у складу са постојећим законима и уставом Косова што би, како сматра Сурлић, значило да нема никаквог помена о суштинској аутономији за Србе на Косову у оквиру договорене Заједнице.
„Посреди је политичка нестабилност у Приштини. Београд нема стварног и снажног партнера за договор јер је политичка сцена у Приштини врло компликована, коалициони партнери су усмерени једни против других и сад је створена таква клима у јавности да ће било ко од албанских представника, уколико пристане на формирање ЗСО, од албанске стране бити проглашен за издајника“, указује Сурлић.
ЕУ и САД ће морати да притисну
У том смислу се само појачава реторика како би сви представници албанске стране показали да су веће патриоте у томе што ће избећи било какву могућност за давање неке аутономије за Србе, резонује Сурлић, и, наравно, једни друге подстичу на врло запаљиве некомпромисне изјаве које значе и суспензију онога што је засад договорено, а уједно и неспровођење онога што би требало да буде и што јесте договорено и потписано у Бриселу.
„Према томе, мислим да је, пре свега, посреди политичка нестабилност и непостојање правог саговорника у Приштини који би имао довољно политичког капацитета, подршке и спремности да примени Бриселски споразум“, подвлачи Сурлић.
На тесту су и ЕУ и њен кредибилитет, истиче Сурлић, будући да је она преузела обавезу нормализације односа између Београда и Приштине и да не само да је организовала преговоре, него је била медијатор у постизању споразума, па је, према томе, на њој највећа обавеза да изврши кључан политички притисак на Приштину да ЗСО буде формирана.
ЕУ је дала јасан рок од четири месеца, подсећа тај политиколог, па би требало очекивати да ће тај рок и бити испоштован, а уколико се то не догоди, онда се доводи у питање сав досадашњи процес преговора у оквиру бриселске администрације.
„И у интересу САД јесте да дође до нормализације односа између Београда и Приштине. Као што је ЕУ свесна тога, тако су и САД свесне да без сагласности Београда не може доћи до финалне нормализације односа. Уколико се заиста тежи компромисном решењу, онда ће Приштина морати да изврши одређени уступак уз подршку или притисак, верујем одлучујући, Сједињених Држава“, закључује Сурлић.
