Према писању турске провладине штампе, турски председник Реџеп Тајип Ердоган намеран је да 20. маја у Сарајеву одржи предизборни митинг за 10 000 турских држављана који живе у Босни и Херцеговини.
Владајућој турској Партији правде и развоја важно је да одржи митинг у некој од европских земаља, пише лист „Јенисафак“. С обзиром да у Немачкој живи највише Турака, првобитно је планирано да предизборни скуп буде одржан у тој земљи. Међутим, немачке власти Ердогану за то нису дале дозволу. Исто се догодило и у Аустрији, па је избор пао на Босну и Херцеговину.
У Турској су за 24. јуни заказани ванредни председнички и парламентарни избори. Турски званичници познати су по намерама за организовање предизборних скупова у иностранству. Таква пракса није уобичајена за друге земље. Међутим, за Турску јесте, каже професор политичког маркетинга на београдском Факултету политичких наука Синиша Атлагић.
„Тамо где је велика турска популација, као у Немачкој, имамо случајеве да турски представници учествују у изборној кампањи. Сећате се случајева када је турским званичницима био забрањиван улазак у неке земље ЕУ и када нису могли да организују митинге одређеним поводом у изборним кампањама. То се дешавало и раније у време изборних кампања, било у Немачкој, било у Турској, како би могли да утичу на људе свог порекла да гласају за странке које би евентуално биле наклоњеније сарадњи и преговорима између Немачке и Турске“, објашњава Атлагић.
Заиста, у неколико изборних кампања у Немачкој, турски политичари агитовали су код немачких становника турског порекла да гласају за странке које би биле наклоњене убрзању преговора о прикључењу Турске ЕУ.
Међутим, прошле године, Немачка и Холандија забраниле су турским политичарима организацију митинга поводом референдума за промену турског Устава.
То што је избор пао на Сарајево, показује, према Атлагићевим речима, колико Турска сматра територију Босне и Балкана, како каже, у пренесеном смислу, својом.
Тешко да се пракса турских званичника може сматрати уобичајеном, али с обзиром да БиХ није демократија у правом смислу речи, није неочекивано, каже професор на бањалучком Факултету политичких наука Ђорђе Вуковић.
Ердоганова намера, под условом да се митинг догоди, према Вуковићевим речима, разоткрива неколико ствари. Блискост Сарајева са Турском није од јуче, нити је непозната, нити је неочекивана.
„Са друге стране, ако се тај митинг одржи, упркос јасном противљењу западних сила, за које оправдано резонујемо да имају снажан утицај над бошњачком политиком, то заправо показује како ће званично Сарајево, како је Хантигтон говорио, ипак радије да заогрне турску или заставу Саудијске Арабије, него НАТО-а, Америке или ЕУ. То је то неразумевање западноевропске јавности за сложену драму босанско-херцеговачког друштва и његове природе“, каже Вуковић.
Политички врх БиХ, чије су компоненте и српска и хрватска страна, не може и неће се противити. Међутим, како коментарисати то што је недавна посета председнице руског Савета Федерације (Горњег дома руског парламента) Валентине Матвијенко Бањалуци и Сарајеву окарактерисана као грубо мешање Русије у унутрашње ствари БиХ, пита се Вуковић.
Сваки однос међу великим силама у свету одражава се на локалне односе у БиХ, било да се ради о израелско-палестинским, руско-украјинским, руско-америчким или турско-западноевропским односима, објашњава Вуковић.
„Овде су народи дубоко подељени и то се готово сваким поводом очитује. Дакле, да у кратком периоду таква хистерија због посете високог руског политичког представника Бања Луци дочека као нешто непримерено, а онда разумевањем и одобравањем Ердоган, то заиста делује потпуно сумануто и дезоријентисано“, сматра Вуковић.
Ердоганова намера да искористи балкански простор у предизборне и пропагандне сврхе 20. маја није новијег датума. Он је, подсећамо, већ имао наступ на Косову и Метохији октобра 2013. године, када је изјавио да Косово осећа као своју другу земљу.
И други турски званичници познати су по пропагандним наступима на Балкану. Тако је бивши турски премијер Ахмет Давутоглу на отварању обновљене џамије Ферхадије у Бања Луци маја 2016. године поручио, мислећи на број становника Турске, да Бошњаци имају 78 милиона пријатеља, као и да су „Турци били овде, да су сада овде и да ће бити заувек“.
Ердоганов став према Балкану можда најбоље осликава његова изјава дата септембра 2011. године на Балканском форуму у Њујорку, на којем су присуствовали високи званичници свих балканских земаља (укључујући такозвано Косово), изузев Србије и Грчке.
Садашњи турски председник, а тадашњи премијер, описао је Балкан као „срце Турске“. Босна би, судећи према наклоности коју Ердоган гаји барем према Федерацији БиХ, односно према бошњачком делу те државе, могла да се опише као „срце свих турских срдаца на Балкану“.
Међутим, Ердоган не би требало да заборави да је БиХ крхка творевина која се налази у тешким политичким проблемима и да свака његова изјава која иде у корист стране коју он несумњиво подржава, може да нашкоди осетљивој равнотежи између три конститутивна народа.
