Да би се састао са својим јужнокорејским колегом Мун Џае Ином, Ким Џонг Ун мораће да пређе граничну линију Јужне Кореје, што ће бити први такав прелаз једног севернокорејског вође још од краја Корејског рата.
Експерт Руског института стратешких студија Владимир Сведенцов за Спутњик каже да је карактеристика самита две Кореје чињеница да он, на неки начин, представља увертиру у предстојећи сусрет лидера Северне Кореје и председника САД.
„За севернокорејског шефа државе најважније је да дође до сусрета са Трампом, јер би то посредно значило признање политичког режима Пјонгјанга, имајући у виду да се сада Северна Кореја и САД формално налазе у стању рата. Ипак, сматрам да Северна Кореја неће тек тако лако пристати на прекид свог нуклеарног програма, како би Корејско полуострво добило статус зоне без атомског оружја, па даљи развој ситуације на Корејском полуострву умногоме зависи од тога шта ће САД понудити у замену Ким Џонг Уну“, оцењује Сведенцов.
И проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука у Београду оцењује да је сусрет два корејска лидера изузетно значајан и да у много чему представља преседан.
Како каже, ово је трећи састанак лидера две Кореје, а претходна два имао је отац Ким Џонг Уна са тадашњим председницима Јужне Кореје, али су они били битно другачији.
„Од како је на власти актуелни севернокорејски лидер, развој ракетног и нуклеарног програма Пјонгјанга достигао је невероватан интензитет и дао резултате, што је Ким Џонг Уну омогућило да са нових позиција уђе у преговоре са међународном заједницом, односно са САД и њеним савезницима. Међутим, то је са друге стране и заоштрило њихове односе и довело на руб рата ситуацију у региону, с обзиром на бурне реакције и претње од стране америчког председника и чланова његове администрације. Зато је веома важно за оба лидера да се овим преговорима отклони могућност таквог развоја догађаја, односно употреба силе, а ово је такође изванредна прилика да Пјонгјанг и Сеул потпишу мировни уговор, будући да након Корејског рата (1950 — 1953) Пјонгјанг није потписао мировни уговор ни са Јужном Корејом, нити са САД и Јапаном“, сматра професорка Митровић.
Она се слаже са Владимиром Сведенцовом да је сусрет лидера две Кореје својеврсна припрема са састанак Трампа и Ким Џонг Уна, јер, подсећа наша саговорница, јужнокорејски председник своје акције координира са америчком администрацијом и јапанском страном.
„Северна Кореја је сада задовољна својим новим статусом нуклеарне силе и у могућности је да захтева много тога, а не само хуманитарну помоћ као што је то раније био случај. Дакле, овај сусрет јесте изузетно значајан јер ће обе стране моћи да изнесу свој дугорочни циљ и своја очекивања у погледу међусобних односа. Међутим, такође не треба имати ни превелика очекивања, будући да је ово ипак први састанак, који ће дати смернице и шире оквире будућег развоја догађаја“, примећује професорка Митровић.
Како каже, циљ лидера Пјонгјанга је да се Северна Кореја прихвати као равноправан учесник међународних договора и да јој се гарантује безбедност и немешање у рад актуелног режима.
„Иако су Ким Џонг Уна описивали као младог, потпуно неспремног човека који на бизарне начине убија све око себе, он се показао као веома промишљен лидер. Био је веома умешан у процени до које мере сме да ризикује и да вуче веома рискантне потезе, јер је сада дошао у преговарачку позицију лидера земље која је несумњиво нуклеарна сила. Он сада жели мир и стабилност и да се свом народу представи као лидер новог доба који ће Северну Кореју да помири са светом и да нађе начина да са тим светом сарађује“, објашњава професорка Митровић.
Владимир Сведенцов верује да ће током самита две Кореје највероватније бити речи о економском развоју и пројектима који би укључили још неке суседне државе поред Северне и Јужне Кореје, можда Русију и Кину.
„Има сасвим довољно веома интересантних пројеката о којима се говори последњих година или чак и деценија и од којих се може почети сарадња. Али јасно је да је за почетак реализације било којег озбиљног економског или инфраструктурног пројекта, пре свега потребно остварити мирну коегзистенцију, без нуклеарног оружја. Осим тога, било би вероватно логично и да се ради на јачању перспектива даљег и дубљег уједињења народа Северне и Јужне Кореје, али о томе већ они сами морају да одлуче“, закључује Сведенцов за Спутњик.
