Не, нисам мислио на тај „Први мај“, само ми још фале одела од којих се левитира у биоскопима. Мислио сам на онај други… Први мај.
Позивају:
„Први мај није више празник рада који се обележава уз роштиљ и пиће, него дан када сви треба да изађу на улице и подигну свој глас против оних који су грађане довели у незавидан положај“.
Тако је, браћо и сестре! Доста пића, време је за револуцију!
„Па доносим пиће, волим пиће. Лечи све. Добра је за све. Да не кажем… и за оне ствари. За све! То је мушка вода — тако се зове“.
Мушка вода, а? Прави мушкарци су се некад борили за боље друштво, па су се заслужено одмарали за Први мај, а сад се такмиче у алкохолисању. Али битно да сте ставили шајкачу, види се да вам је стало до отаџбине. И нису се само мушкарци борили, бориле су се и жене!
А данас?
Бака каже — све је лепо. Баба 74 године има. Има велику пензију 12.000, па би волела ако би могла да има неку пару више, али шта да радим.
Па да, шта да радите. Неће старији да мењају систем, то треба да чине млади.
„Празник је нерада више него рада. Мислим да има више незапослених него ових који раде. Овде заиста нико не подржава ни младе људе, чини ми се од основне школе до пензионера, значи, нема тог поштовања, нема уважавања, нема тих права више каква су некад постојала у бившој држави“.
Океј, свест постоји, шта онда радите око роштиља? Оставићу вас са закључком овог нервозно веселог човека.
„Лепо је, мада не знам колико је време за уживање, с обзиром на целокупну ситуацију у земљи, где можда радници више треба да се боре за своја права него да излазе и медитирају у природи“.
