Подаци Завода за статистику Црне Горе (Монстат), објављени ове недеље, званично су потврдили да је легални увоз цигарета и дуванских производа у првом кварталу текуће године за 59 одсто мањи него што је био случај у истом периоду прошле године, што по оценама многих економиста говори да у Црној Гори опет цвета шверц дуванских производа.
Раст црног тржишта цигарета аналитичари у Црној Гори повезују са акцизном политиком Владе која је од априла прошле године донијела одлуку да чак три пута повећа акцизе на дуванске производе, па државне дажбине сада износе око 85 одсто малопродајне цијене цигарета. Представници легалних увозника недавно су саопштили да им је због такве акцизне политике промет од почетка 2018. опао за 40 одсто, док подгорички медији пишу да је раст црног тржишта дувана већ сада попримио обрисе „добро организованог шверца јер се цигарете без маркица могу купити на сваком кораку у великом избору од двадесетак брендова“.
Коментаришући актуелну ситуацију по питању процвата црног тржишта цигарета, независни посланик Александар Дамјановић подсјећа да је, када је разматран предлог буџета за 2018. годину у дијелу акцизне политике, и сам више пута упозоравао да ће акцизна политика коју Влада предлаже у области дуванских производа бити неефикасна и да ће „умјесто повећања буџетских прихода довести само до повећања сивог тржишта и шверца цигарета“.
Упоређујући доступне податке од претходних година са 2018. наш саговорник каже да се данас може тврдити да је сиво тржиште у Црној Гори идентично легалном.
„Сходно егзактним подацима о потрошњи цигарета у Црној Гори, која је била негдје на нивоу од милијарду и по цигарета, као и ономе што се прода у малопродајној мрежи уз плаћену акцизу на 900 милиона цигарета годишње, процјена је да је до ове године било 600 милиона цигарета или 30 милиона паклица на сивом тржишту. Ако знамо да је просјечна цијена 1,1 евро, то значи да је држава годишње губила око 35 милина евра. Сада са најновијом акцизном политиком, рушењем акцизног календара и ударом на оне који легално послују на тржишту цигарета: увознике, велепородавце и продавце на мало, овај губитак више није око 35 милона евра него много већи, и може се процијенити да је у овом тренутку сиво тржиште идентично легалном тржишту, то јест да га је чак надмашило“, истиче Дамјановић.
Умјесто да држава паметном акцизом политиком и повећањем цијена које има нормалну динамику увећа буџетске приходе од цигарета, наш саговорник примјећује да је „драстично повећање цијена само повећало сиво тржиште“ и да се „може само претпоставити ко од свега тога има профит“.
„Чињеница да се данас цигарете у Црној Гори могу са сивог тржишта без акциза наручити путем телефона и донијети на стан или на кућу мора свакога да забрине, у смислу куда води оваква политика Владе Црне Горе. Наравно, поставља се и питање да ли ће се остварити и планираних 246 милиона евра од акциза за текућу годину, од чега акцизе на цигарете носе огроман дио, а свједоци смо да ће и они који легално раде са дуваном, тј. велепродаје, увозници и огромна мрежа малопродајних објеката бити угрожени тиме што се дефакто свака друга паклица у овом тренутку у Црној Гори прода на сивом или црном тржишту, односно без акцизне маркице“, каже Дамјановић.
Наш саговорник закључује да оваква пракса у Црној Гори свакако не може проћи неопажено, па стога претпоставља да ће дуванске „компаније имати свој начин да и домаћим и међународним институцијама укажу на погубну акцизну политику коју води Влада Црне Горе“.
