Чињеница да су грађанима Србије крајем 2009. године укинуте визе за путовање у државе Шенгенске зоне умногоме је допринела да су нам управо земље ЕУ биле најпопуларнија туристичка дестинација. Према подацима Статистичког завода Србије, у периоду од 2012. до 2015. државе ЕУ, које, с изузетком Британије и Ирске, чине зону „Шенгена“, посетило је нешто више од два милиона туриста из Србије.
У ЕУ се путовало и послом, тако да ће, извесно је, нова мера ЕУ о неопходном тражењу дозвола за улазак у зону „Шенгена“, ако ништа друго, закомпликовати одлазак у земље ЕУ, али и Швајцарску и Норвешку, које су део Шенгенског уговора.
Најновија мера ЕУ о строжем надзору спољних граница, коју додуше тек треба да потврде Европски парламент и Европски савет, а на снагу треба да ступи 2021, подразумева да ће држављани земаља Западног Балкана морати путем интернета од ЕУ да затраже дозволу за улазак у простор „Шенгена“ и да за то плате таксу од седам евра. Одговор ће добити најдаље у року од 96 сати, а дозвола за путовање ће важити три године, односно до краја важења путних докумената, објаснили су у Бриселу.
То би, како оцењују, требало да побољша унутрашњу безбедност, спречи илегалну имиграцију, заштити здравље грађана и смањи време проласка преко граница јер ће бити утврђено која лица могу да представљају опасност за ова подручја и пре него што дођу на спољне границе Уније.
Европска комисија је још после крвавих атентата исламских терориста 2015. и 2016. у Паризу и Бриселу, као и имигрантске кризе, предложила чланицама Уније да осетно појачају надзор спољних граница и уведу строгу контролу свих путника који улазе у Унију и из ње излазе.
Чињеница је да је однос према мигрантима постао предмет жестоких спорова међу појединим европским чланицама. Са једне стране, Немачка је инсистирала на политици „отворених врата“, а са друге стране Мађарска, Чешка и Пољска су сматрале да ће оне имати највеће последице политике за коју се залаже Немачка.
Да ли је то нејединство било разлог што је нова мера превентиве безбедности стигла тек ове године? У међувремену, најмасовнији прилив избеглица забележен је на Балкану, пошто су покушавале да из Грчке балканском рутом опет ућу на територију ЕУ, у Хрватску и Мађарску. Средином прошле године, Интерпол је службама безбедности европских држава послао листу са именима џихадиста за које сумња да су тренирани за терористичке нападе у Европи. Да ли је само тај окаснели безбедносни маневар био разлог за увођење нове мере која ће погодити све треће земље без визе за зону „Шенгена“, а најпре оне Западног Балкана?
За разлику од шефа српске дипломатије Ивице Дачића, који сматра да је то веома лоша и понижавајућа одлука на коју би он „ударио реципроцитет“, професор на Факултету политичких наука др Драган Ђукановић мисли да она ипак неће имати значајније реперкусије по грађане када је у питању Западни Балкан.
„У сваком случају, безбедност унутар ЕУ је један од основних циљева ове мере и она, нажалост, долази можда у неком лошем тренутку када су у питању настојања Западног Балкана да његове државе постану чланице Европске уније. Мислим да је то једноставно покушај ЕУ да додатно осигура спољне границе, али то неће имати значајније реперкусије када су у питању грађани држава Западног Балкана, са којима су већ либерализоване визе“, каже Ђукановић за Спутњик.
Он напомиње да се ту не ради о увођењу поновног визног режима, већ о једној административној процедури која ће, како каже, трајати неколико година уколико добијете већи број улазак у зону „Шенгена“.
На констатацију да је необично што таква мера долази баш сада, толико година пошто је проблем евидентиран, он одговара да је ЕУ имала озбиљне проблеме.
„Грчка, рецимо, уопште није штитила спољну границу ЕУ када је у питању био прилив избеглица. Она је, на одређени начин, само пуштала да они без икаквог лимита улазе на територију Уније, тако да је ово одговор који је није стигао само Западном Балкану него много шире“, каже Ђукановић.
На питање колико би та мера могла да траје, професор ФПН-а каже да ће, свакако, дуже трајати.
„Надам се да ће, како буде напредовао процес европских интеграција Западног Балкана, пре свега Црне Горе и Србије, према њима те мере бити додатно олакшане и либерализоване“, додао је саговорник Спутњика.
