Представљамо најинтресантнији део „десанта“ сведока из сиријског града Думе у Хагу, реакцију политичара и медија, али и подсећамо да је ово тек један у низу случајева које Запад режира.
Сведоци знају како је заправо снимљен клип о хемијском нападу, а Русија им је омогућила да то изнесу пред светску јавност. Истину је немогуће било отети од сведока и зато је најнапреднија земља слободног света одбила да учествује на овој конференцији, а учешће није дозволила ни неким својим „партнерима“, које заправо само уцењује.
Пред брифинг је стални представник САД у ОЗХО оперативно трчао од представника до представника тих земаља, такозваних савезника, и бранио им да присуствују, па их на крају у сали није ни било.
„Слободни“ светски медији су тек „дигли хајку“. Чак су и чланци са крајње малициозним насловима типа „Русија ухваћена у бестидној лажи“, завршили на последњим страницама различитих светских листова.
А шта на крају видимо? То да Русија у срце тог слободног света доводи учеснике „хемијског напада“ који тврде да је видео-снимак лажан. Водеће слободне државе затварају очи и уши, јер наводно Русија је „све измислила“. Шта су тамо говорили очевици у Хагу, на Западу су окарактерисали као: „сами схватате, они све лажу“.
На први поглед овде нема ничег новог. Све смо ово већ видели. Исто ово се десило пре 19 година у српском Рачку, када су Београд оптужили за масовно убиство „косовских цивила“. Тада су „неадекватни“ белоруски стручњаци установили да се ради о преобученим телима терориста.
Сећате се чувеног „узорка“ којим је Колин Пауел махао са говорнице у УН. Чак су и извршиоци казнене експедиције, односно инвазије на Ирак, признали да је то била чиста лаж, а наводни узорак такође лажан (вероватно прашак за веш или чак обичан бели шећер у праху). И? И ништа, Ирак је уништен, створен је ДАЕШ, а земља претворена у велико минско поље, становништво уназађено, физички и психички израњављено.
Сећате се прошле године узорака које је свету представио Родченко? И укратко, шта је епилог ове приче? То да је Русији и њеним спортистима одузето право да учествују на Олимпијади под својом заставом. Зимске игре су завршене, сви су као и раније све заборавили. Одлично, идемо даље.
Сећате се Скрипаља, бившег шпијуна, који је онако отрован био на самрти прошлог месеца. Исти онај који се заједно са отрованом ћерком убрзо опоравио, али је до данас ван домашаја јавности. Ни медији, ни представници Русије не могу да им приђу. Ма кога брига то што је хиљаду и по руских дипломата из разних држава, британских савезника протерано, а санкције због „тровања у Солсберију"“ уведене, као и за низ других рестриктивних мера?
Постоји ипак велика разлика између онога што је било и што се сада дешава.
Белоруски експерти нису спасили Србију 1999. године, као што ни 2003. године ништа није могло спасити Ирак који је гурнут у мучни грађански рат.
Али, ето, лета Господњег 2018. нешто је кренуло у супротном смеру.
То јест, формално се све догодило „по правилу“: дошли су носачи авиона, полетели су авиони, побацали нове „паметне“ ракете. Шеф главне слободне државе света је одржао буквицу, објаснио да Русија лаже и да су они ефикасно погодили све циљеве (да ли је потребно нагласити да су ракете које су масовно испромашивале циљеве заправо само „измишљотина“ руских медија).
Такође, може се прочитати како Русија није одговорила на „амерички напад“. Али постоје чињенице, а то је да Сирија коју Запад бесомучно кињи током свих ових годин, полако али сигурно враћа део по део територије коју су претходно окупирали терористи. Нема сумње да ће ова ствар бити доведена до краја.
Да упростимо. Русија је Западу блокирала једну важну опцију, односно одузела могућност да лажи представља као сопствене победе у светском јавном простору. Као што видимо, што се Запада тиче, све је као и раније „у реду“: потпуна победа је остварена, Руси су ухваћени у лажи, кривац је кажњен, доброчинитељ слави.
Требало би додати да је Русија већ одавно навикла на ове маркетиншке тријумфе Запада. Пре десет година се руско друштво још и потресало кад је слушало све невероватне верзије из најдемократскије од свих демократских држава.
Сада смо већ толико на све навикли да Русија 2018. године све те „медијске победе“ гледа све мирније и спокојније.
