„Бљесак“ је био изненађење и за ЦИА

© AFP 2023 / ANDREJ ISAKOVICГодишњица „Бљеска“: Ни после 20 година нико није кажњен
Годишњица „Бљеска“: Ни после 20 година нико није кажњен - Sputnik Србија
Пратите нас
Хрватска војно-полицијска акција „Бљесак“, која се догодила 1. и 2. маја 1995, изненадила је и, иначе, добро обавештену америчку ЦИА, на шта указују записници са састанка одржаног 4. маја, само два дана након ове акције, пише хрватски портал Експрес.

Можда и важније од тога, наводи портал, записници показују колико су се САД противиле оружаном ослобођењу, како се наводи, окупираних подручја западне Славоније.

„Присутни су изразили забринутост због војне ситуације у Хрватској. Заменик шефа ЦИА јасно је саветовао присутне да је ситуација запаљива и да постоји могућност озбиљне ескалације сукоба у Хрватској и Босни, укључујући и српску интервенцију, уз минимално претходно упозорење“, наводи се у записнику и додаје:

Још нико није одговарао: „Бљесак“ — почетак чишћења Хрватске од Срба

„Присутни се слажу да хрватском председнику Туђману није било јасно да америчка влада не одобрава хрватске потезе. Одлучено је да су потребни одређени кораци како би се јасније искомуницирала америчка забринутост“.

Као важно, портал наводи да је састанку присуствовао и Ричард Холбрук.

Управо на њега и његове сараднике из америчког Министарства спољних послова пала је одлука да изврше притисак на Фрању Туђмана. Један од предлога био је, додаје се, и састанак са замеником америчког председника Ал Гором и то у Лондону.

„Присутни се слажу да треба извршити притисак на све нивое хрватске власти како би прихватили блаже ставове: демилитаризација ослобођених подручја, повратак српских цивила и поновна успостава УНКРО-а у Сектору Запад. Прихвати ли Хрватска ове предлоге, САД би подржале распоређивање хрватске цивилне полиције у Сектору Запад и уклањање војне силе РСК“, стоји у записнику, уз напомену да тај задатак припада Министарству спољних послова.

А то, наводи се, значи Холбруку и његовим сарадницима.

У записнику стоји и да су присутни расправљали о потребним корацима како би се осигурало да Хрвати јасно виде америчке ставове о њиховим војним операцијама.

Србија Хрватска - заставе - Sputnik Србија
Пленковић Србији: Нисмо исти; Дачић: Тачно, ми нисмо били с Хитлером

„Присутни налажу да се одмах обавести хрватска страна о нашој дубокој забринутости, те да предложимо састанак заменика председника с председником Туђманом у Лондону, као један од начина преношења информација Хрватима о бризи због Туђманове војне операције“, пише у документима ЦИА, према хрватском порталу.

Експрес пише и да је „апсолутни успех“ „Бљеска“ разбеснео и руководство, како се наводи, побуњених Срба, па је Милан Мартић наредио гранатирање Загреба касетним бомбама.

Погинуло је седморо људи, повређена је 181 особа, а оштећено је и 277 аутомобила.

Мартић је касније у Хагу осуђен на 35 година због ратног злочина, а један од најважнијих доказа био је снимак где он отворено признаје да је наредио гранатирање Загреба као одмазду за „Бљесак“.

Танјуг

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала