У Јерменији су настављени протести, након што парламент јуче није изабрао опозиционог лидера Никола Пашињана за премијера. Он је, наиме, позвао своје присталице да почну велике акције грађанске непослушности и да блокирају све путеве, како не би дозволили власти да, како је навео, „украде победу народа“.
Срећко Ђукић, дипломата и бивши амбасадор, за Спутњик каже да је јучерашњи дан очигледно био преломан да се криза у Јерменији продуби и да цела земља буде парализована.
„Чињеница је да нисмо очекивали да ће се ситуација у Јеревану одвијати на овај начин. То је земља која има унутрашњих проблема, али и великих спољних проблема, од блокаде од стране Турске и Азербејџана, проблема који проистичу из Нагорно- Карабаха, до санкција под којима је та земља већ тридесет година. Све ово што се сада дешава може јерменску кризу да одведе у врло непожељном правцу. Надајмо се да ће тај стари, мудри народ, успети да смогне снаге да мирним путем разреши ову ситуацију, и заиста је потребно разумно поступање, како на страни опозиције тако и на страни власти, како би се нашло прелазно, мирно решење“, оцењује Ђукић.
На питање коме иде наруку продубљивање кризе у Јерменији, Ђукић каже да та земља представља геополитички „чвор“ на којем се укрштају интереси Истока и Запада.
Са једне стране ту је Русија, која је у чврстом савезништву са Јерменијом и у њој има своју војну базу, а са друге стране, објашњава наш саговорник, ту су интереси Запада, на челу са Великом Британијом, САД и Турском.
„Нема сумње да Запад наставља са серијом ’плишаних револуција‘ где год може и где год се за тако нешто укаже простор. Истовремено, јасно је да политички процеси који се у Јерменији одвијају нису инспирисани од стране Москве, а и изјаве из Кремља говоре да су догађаји у Јерменији ствар унутрашње природе. Међутим, они сада попримају такав карактер да ово више није само унутарјерменско питање“, каже Ђукић.
Према речима Срђана Перишића, професора међународних односа и геополитике, још увек не можемо са сигурношћу рећи какав је карактер протеста у Јеревану и да ли они имају и антируску димензију.
„На протестима још увек нису постављени захтеви попут противљења чланству Јерменије у Евроазијском економском савезу или ОДКБ, нити се тражи да руски војници напусте своју базу у Јерменији“, каже Перишић, изражавајући наду да се ствари неће развијати у правцу још једне обојене револуције, попут оне у Украјини и Грузији.
Како подсећа, вођа протеста Никол Пашињан недавно је изјавио да није против чланства Јерменије у савезима где је Русија водећа сила. Међутим, додаје Перишић, питање је да ли ће он и надаље имати такав став јер то, верује наш саговорник, зависи од мешања спољних сила, пре свега Запада, иако засад изгледа да су протести унутрашњег карактера.
У геополитичком сучељавању Запада и Истока, наводи Перишић, западне силе су заинтересоване да на ободу постсовјетског простора изазивају конфликте, како би се Русија ослабила. На питање да ли протести могу ескалирати у сукоб демонстраната и полиције, Перишић каже да ако дође новац са Запада, може доћи и до крвопролића.
„Ако западне службе одлуче да финансирају одређени део протеста, онда ће тај део демонстраната и њихових лидера слушати интересе Запада. Јасно је да је интерес Запада да се протести у Јерменији радикализују и да иду у правцу сукоба са влашћу и полицијом, да би се после те радикализације опет оптужила Русија да је она та која спречава демократизацију и економски напредак Јерменије. Надам се да до тога неће доћи и да ће Јермени схватити да то није пут којим треба да иду, али у сваком случају, наредни дани ће показати у ком ће се правцу кретати протести у Јеревану“, закључује Перишић.
