Исте правоснажне одлуке о раскиду уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка претходно је у два наврата донео и Апелациони суд у Новом Саду у корист грађана, док је Апелациони суд у Београду имао другачији став.
Наиме, почетком априла Апелациони суд у Београду је одбацио тужбу за поништење уговора о стамбеном кредиту у швајцарским францима из 2008. године између клијента и банке и истовремено одбио тужбени захтев за раскид тог уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка.
Тај суд је међутим указао да очекује став Врховног касационог суда поводом овог питања, па је судијама свог Грађанског одељења предложио да застану са одлучивањем по жалбама „ради једнаког поступања у једнаким стварима које се заснивају на истом чињеничном стању и правном основу“.
Правоснажном пресудом у корист правног лица Привредни апелациони суд је потврдио првостепену пресуда Привредног суда у Београду, а којом је раскинут уговор о кредиту у швајцарским францима.
Тужба за раскид уговора поднета је преко Удружења „Ефектива” 2015. године, првостепена пресуда је донета у децембру 2016, а потврђена је фебруару ове године, прецизира се у саопштењу овог удружења.
Пресудом је утврђено да је од тренутка подизања кредита 2007. године, до краја 2016. године дошло до раста курса франка у односу на динар за 239 одсто.
На име кредита, корисник је добио нешто мање од два милиона динара, до тренутка доношења пресуде је вратио нешто више од пет милиона, а преостало је да плати још око 700.000 динара, што представља значајну несразмеру узајамних давања на штету клијента.
Те околности суд је ценио као отежавајуће испуњење обавеза једне уговорне стране, у овом случају дужника и закључио да би било неправично да се такав уговор одржи на снази, пошто као такав више не одговара очекивањима уговорних страна као ни сврси самог уговора.
„Најбитнија констатација ове пресуде је чињеница да је дужник на овакав начин доведен у неравноправан положај у односу на банку, тј доведен је у ситуацију да сам сноси ризик пословања банка, у смислу да је ризик курсних и каматних осцилација пренет искључиво на његово пословање“, сматра „Ефектива“.
Такође, потврђено је и да валутна клаузула не сме бити инструмент богаћења једне стране, овде банке, већ да она служи искључиво у сврху очувања вредности позајмљеног новца, али до границе једнакости узајамних давања, што код кредита у швајцарским францима није случај, наводи се у саопштењу.
Удружење „Ефектива“ сматра да је ова пресуда нови подстрек за око 20.000 задужених у швајцарским францима, који сада на идентичан начин могу да траже раскид уговора.
Са друге стране, банкама се пружа могућност договора са клијентима у циљу правичне измене уговора, односно свођења потраживања кроз динарску реституцију.
То подразумева да свака уговорна страна врати другој оно што је од ње примила у динарима, уз припис затезне камате, чиме би се код дугорочних стамбених кредита постигао ефекат умањена главнице и месечне рате за 30-70 одсто, док би добар део ових кредита, као што је случај у конкретној пресуди, заправо био у претплати и банка би одређени новац морала да врати клијенту.
Танјуг
