Сједињене Америчке Државе, према извештајима америчке владе, већ дуго настоје да утичу на изборе у БиХ тако што финансирају медије, а ти напори сада су интензивирани, наводи Влада Српске у извештају Савету безбедности Уједињених нација.
Због тога Влада Српске тражи да САД објаве који се медији финансирају из америчких фондова помоћи, јер, како стоји и извештају, страно уплитање у изборе у БиХ подрива демократију, што, према речима председника РС Милорада Додика, говори да Америка, предвођена амбасадорком у БиХ, не одустаје од мешања у унутрашње ствари те бивше југословенске републике.
У образложењу буџета за фискалну 2018. годину, амерички Конгрес издвојио је 18 милиона долара за Фонд економске подршке и развоја за БиХ. Средства издвојена за ову годину намењена су, како се каже, за смањење осетљивости на руски притисак, нарочито у секторима енергетике и медија, као и за подршку независним медијима, изборима и демократским политичким процесима.
Влада у извештају упозорава да САД треба да обелодане податке о свим дозначеним средствима и њиховој намени и да престану да их користе у циљу утицања на изборе. У извештају се такође наводи да многи корисници средстава подржавају политичке странке и лидере у БиХ или са њима имају тесне везе.
Финансирање прозападног невладиног сектора, са једне стране је у великој мери нетранспарентно, каже Јелена Вукоичић са београдског Факултета политичких наука. Међутим, јавна је тајна које све организације и јавне личности примају донације са Запада, чак се и о сумама новца зна, додаје она.
У сврху спречавања ширења такозваног руског утицаја у БиХ, Вукоичићева цитира председника РС Милорада Додика, који је рекао да је за то америчка влада издвојила шест милиона долара.
„Они, дакле, уопште не крију да дају новац. Сад, шта значи ’спречавање руског утицаја‘ већ је друга прича. Оно што се конкретно догађа у Републици Српској већ неко време али све више узима маха како се приближавају октобарски избори јесу врло агресивни покушаји утицања на изборне резултате и дестабилизација РС“, сматра Вукоичићева.
Западни новац често доводи до догађаја као што је био украјински „Мајдан“, наводи она.
„Тај новац се даје са циљем који је увек политички и то није само маркетинг или медијска промоција. Да је само то, то би било легитимно. Имате право да гурате свог кандидата, па и да га финансирате са стране, мада држава то може да каналише уколико може да спречи доток новца. Овде се, међутим, ради о много перфиднијим и много опаснијим активностима. Ради се о новцу који долази у руке НВО и медија, али који се и користи да би се режирала одређена политичка атмосфера, перформанси и улични протести, да би медији које Запад финансира на одређени начин извештавали и да би се стварала хистерија и вештачки изазвана криза у друштву“, објашњава Вукоичићева.
Одговарајући на питање има ли шта је спорно у захтеву за транспарентношћу донација, Вукоичићева напомиње да се ради о новцу намењеном за, како каже, реализацију прљавих и нелегитимних политичких циљева, што је, према њеним речима, тешка оптужба.
Отприлике се зна ко прима новац и чак колике су суме у питању, међутим, оно што недостаје су конкретни докази. Према мишљењу Вукоичићеве, то је и циљ, јер ради се о улагању великих сума новца за изазивање нелегитимних политичких промена. Стога су методе трансфера таквог новца усавршене у циљу прикривања трагова.
„Њима не смета да се зна ко ради за њих, јер мора да се зна, пошто ће тај неко јавно иступати у циљу заштите њихових интереса, али би им вероватно сметало да се тачно зна колико је Н. Н. лице добило пара, на који рачун и у којој банци. То би сметало јер би то био конкретан доказ, а они воде рачуна да конкретне доказе и трагове прикрију“, закључује Вукоичићева.
Влада Српске у извештају упозорава да је утицај на локалну политику контроверзан. Од завршетка рата до данас, америчка влада дала је преко 100.000.000 долара медијима у БиХ, што је по глави становника вероватно највећа америчка помоћ медијима. Ова средства углавном се усмеравају преко Агенције за међународни развој и Стејт департмента путем Амбасаде САД у Сарајеву.
