Наводи се и да је то пораз европске политике.
„Дошли су, видели и били неуспешни у уверавању. Емануел Макрон, Ангела Меркел и Борис Џонсон из Вашингтона су отишли празних руку“, пише Си-Ен-Ен о неуспеху европских политичара да Трампа наговоре да не одустане од договора с Ираном.
Последњи пут кад су Европа и САД било овако далеко, наводи Си-Ен-Ен, било је у предвечерје инвазије на Ирак 2003. године. Али и тада су Британци били уз САД.
Овог пута, наводе даље у анализи, последице се чине много веће и опасније.
Међу европским савезницима САД, понашање Трампове администрације које се граничи с неповерењем полако изазива огорчење. Није само реч о Ирану. Ту су и питања климатских промена, индустријске тарифе и потпуне непредвидљивост политике САД под Трампом, што љути њихове европске савезнике.
Француски председник Макрон много је уложио у свој однос с Трампом. А резултат је сад изостао. Овај Трампов потез је велика претња за европске савезнике САД и њихове економије. САД су овим потезом напустиле своје савезнике, а ЕУ нема ни снаге ни способности да присили Иран да се придржава договора ако би споразум остао на снази. Као што је један европски дипломата изјавио за Си-Ен-Ен: „Више немамо превагу“.
Ипак, за ЕУ ће бити веома важно да одржи некакве односе с Ираном због чињенице да имају развијене комерцијалне интересе.
