У тој мери да је на њега око бацио и бивши амерички председник Франклин Рузвелт, који је ту боравио током Кримске конференције фебруара 1945. године.
„Ливадија се са својим живописним парком толико допала Рузвелту да је чак тражио од Стаљина да му прода дворац након што се повуче са председничког места и обећавао је да ће лично одржавати парк и садити цвеће и дрвеће у парку око палате. Он је био једини амерички председник који је на то место биран четири пута заредом и на тој функцији је остао до краја живота. На Крим се никада више није вратио. Умро је 1945. године од можданог удара, два месеца након што је отишао из Ливадије“, прича ми Александар, мој водич по јужној обали Крима.
У Ливадијском дворцу се одиграо један од најважнијих политичких догађаја Другог светског рата — Кримска конференција шефова трију савезничких држава антихитлеровске коалиције: СССР-а, САД и Велике Британије. Овде је у 43 собе, током одржавања седмодневне конференције, одсео Франклин Рузвелт са америчком делегацијом. Ту је утаначен план за коначно разрачунавање са Хитлеровом Немачком у Другом светском рату и усаглашени су принципи послератног уређења Европе.
Данас у Ливадијском дворцу све одише историјом. Док је други спрат посвећен последњем руском цару Николају Другом и његовој породици, на првом спрату приче се „плету“ око чувене Јалтске конференције.
За столом и данас „седе“ Стаљин, Черчил и Рузвелт
За округлим столом главне Беле сале у којој су се водили преговори „седе“ воштане фигуре Јосифа Стаљина, Винстона Черчила и Франклина Рузвелта.
Током конференције, америчка делегација је била смештена у Ливадији, зато што је амерички председнике био парализован, па се могао кретати искључиво уз помоћ инвалидских колица.
„Рузвелт је на Крим донео свој намештај и опрему, али када је видео како је у дворцу све уређено и намештено, наредио је да се брод врати у САД“, додао је Александар.
Рузвелт је у Ливадију дошао у пратњи ћерке Ане, која је током конференције била његов лични секретар. Ту је боравила и ћерка Винстона Черчила — Сара и ћерка америчког амбасадора у Москви, па су их лидери трију сила назвали „прекрасном тројком“.
„Обично лидери земаља на такве догађаје воде супруге, али су решили да у Ливадију дођу са ћеркама, пошто је Стаљин био удовац. Његова ћерка Светлана није присуствовала конференцији, јер се у то време школовала, а Стаљин је сматрао да је важније да учи него да присуствује конференцији“, прича Александар.
Недалеко од дворца подигнут је и споменик у част „велике тројке“ — лидера СССР-а, САД и Велике Британије, тежак 10 тона. Огромна статуа је дело руског скулптора грузијског порекла Зураба Церетелија.
„Споменик је подигнут пре три године, поводом 70. годишњице чувене конференције на Јалти“, каже Александар.
Чудо на обали Црног мора
Током одржавања конференције, британска делегација на челу са Черчилом била је смештена у Воронцовском дворцу у Алупки, а совјетска делегација у Јусуповском дворцу у Кореизу.
Већина Кримљана ће данас рећи да је дворац грађен у првој половини 19 века за губернатора Новоросијског краја грофа Михаила Воронцова „најлепши међу свим јалтским дворцима“. Неки ће рећи и да је то „право чудо“ на обали Црног мора.
Смештен у прелепо уређеном парку, са језерцима и лабудовима, и окружен белим врховима планине Ај-Петра, Воронцовски дворац заиста оставља без даха. То је једно од најживописнијих места целе кримске обале.
Дворац је зидан пуних 20 година и то од локалног камена — дијабеза, вулканског порекла. Дворац комбинује потпуно различите архитектонске стилове — од неоготичког до неомавретанског стила и потпуно одудара од осталих. Рађен је по пројекту енглеског архитекте Едварда Блора, који је касније био архитекта енглеског краља Џорџа Четвртог, а потом и краљице Викторије. Према његовим пројектима рађена је и Вестминстерска опатија, делови фасаде Бакингемске палате, Дом владе Аустралије у Сиднеју итд.
Лав који личи на Черчила
„До Октобарске револуције дворац је био у власништву трију генерација породице Воронцова, али су га потом совјетске власти национализовале, па је до 1955. године коришћен као државна дача. Током Другог рата, окупатори су однели велики део експоната, али је он, упркос томе, сачувао своју лепоту“, наставља Александар.
Од 1956. године Воронцовски дворац ради као музеј, а чувају га скулптуре лавова. Кажу да је гроф волео скулптуре, многе нису сачуване, али их и данас има пуно.
На Лављој тераси налази се шест скулптура лавова. Најпознатији међу њима је „лав који спава“.
„Постоје и гласине да је Черчил, током Кримске конференције, посебно обратио пажњу на једног од њих и да је рекао: ’Овај лав подсећа на мене‘. Прича се да је убеђивао совјетску страну да му прода тог лава, али да је Стаљин био непоколебив: ’Народним добром се не тргује‘“, прича Александар.
Током Кримске конференције, совјетска делегација на челу са Стаљином одсела је у Јусуповском дворцу, који је крајем 19. и почетком 20. века саградио чувени архитекта Николај Краснов за кнеза Феликса Јусупова, представника једног од најбогатијих и најутицајнијих породица Руске империје. За време совјетске власти он је национализован, па су у њему одседали совјетски лидери: Хрушчов, Брежњев и Горбачов.
Данас један део комплекса ради као, како то Руси кажу, „хотел на позив“ и ту одседају разне делегације и високи гости, док други ради као музеј.
Дворац је смештен у несвакидашњем амбијенту прелепог парка површине 16 хектара.
Дворац под велом тајни
Кримљани тврде да је дворац Јусупових у Кореизу најтајанственији дворац на полуострву, да је обмотан велом тајни које ни до данас нису откривене. Ту је дочекивана царска породица Романових и организовани су пријеми за британског и америчког лидера, Черчила и Рузвелта.
„У Јусуповском дворцу се одиграло много важних догађаја. На пример, ту је 1912. године одржана веридба сина Феликса Јусупова и рођаке императора Николаја Другог. Наследник Јусупова је познат у историји као један од организатора убиства Распућина, мистика који је имао велику улогу у животу царске породице. Такође, ту је одсела и совјетска делегација током Кримске конференције и за њих је било издвојено 20 соба, површине преко 600 квадрата и још су им 33 собе дате у суседним објектима“, прича Александар.
Испред дворца се налази ограђен травњак на коме су посађене три палме. Према легенди, њих су, током конференције, засадили Стаљин, Черчил и Рузвелт, мада не постоје документа, нити фотографије које то доказују. Ипак, ту стоји плоча која о томе сведочи.
У дворцу се може видети Стаљинов радни кабинет, гостинска и спаваћа соба и друге одаје, мада колају приче да совјетски лидер ту није ноћевао, већ да је одлазио у бункер, удаљен стотинак метара одатле.
„Бункер има три просторије површине 61 квадратни метар, има струју и комуникацијску везу. Два одвојена пута воде ка њему. Међутим, тренутно се реновира, па га не можемо видети“, са жаљењем је констатовао Александар.
Наставља се…
