Сочи ће 14. маја бити домаћин састанка самита Савета Евроазијске уније (ЕАУ), највишег тела те организације која у економски савез окупља највећи број земаља бившег СССР-а.
Русија је преузела дужност председавајућег Савета, а најављен је долазак шефова држава или влада Белорусије, Казахстана, Киргизије и Јерменије. Како је најављено у званичном саопштењу Кремља, а које потврђују и речи помоћника председника Русије Јурија Ушакова, учесници самита планирају да се фокусирају на међународне активности ЕАУ.
„За потписивање су већ спремни међународни уговори ЕАУ, као и одлука о усвајању одлуке о давању статуса посматрача једној држави“, стоји у саопштењу Кремља, у којем се не наводи са којим ће државама ЕАУ потписати међународне споразуме и која ће држава добити посматрачки статус посматрача.
Ушаков је рекао да ће ЕАУ у Сочију преговарати са Србијом, Израелом и Сингапуром о потписивању уговора о слободној трговини, а да се очекује да ће у преговоре ускоро бити укључени и Египат и Индија.
У Сочију ће, према Ушаковљевим речима, бити потписани споразуми са Кином и Ираном, са Ираном додуше привремени.
Информација да ће Русија на самиту Евроазијске уније у Сочију преговарати са Србијом, Израелом и Сингапуром о формирању слободне зоне трговине звучи сјајно, јер би значила озбиљно и драматично побољшање економске сарадње између тих земаља и, у крајњој линији, раст њихових економија, каже председник Форума независних економиста Борислав Боровић.
„То посебно у светлу најаве да ће у преговоре бити укључени и Египат и Индија, касније и Иран и Кина. То је огромно тржиште које би привреди Србија могло да дâ одлучујући замајац, јер је тржиште ЕУ у неким областима прилично недоступно због неких варијација ванцаринских баријера, конкурентности и цена, па би то било отварање комплементарних и нових тржишта за српску привреду“, каже Боровић.
Зоне слободне трговине чине два или више царинских подручја, напомиње Боровић, унутар којих се укидају све царине и друга трговинска ограничења на готово сву робу пореклом из тих подручја. За разлику од царинске уније, земље које приступе зони слободне трговине задржавају право властите царинске политике и тарифа према трећим земљама, што је, како каже, са економске тачке гледишта, одлична ствар.
„Плашим се, међутим, да би то могло да изазове озбиљне реакције ЕУ, јер би се сигурно позвала на Поглавље 30, које је недавно отворено, иако је то прилично дискутабилно тумачење и, према мом мишљењу, погрешно, јер закључци неког поглавља могу да се примењују тек након потписивања, а не након отварања. ЕУ ће сигурно тумачити да је отварањем тог поглавља Србија дужна да раскине све споразуме о слободној трговини који је склопила са 4 државе, међу којима је и Русија и да не склапа нове. ЕУ иначе стално притиска да се Србија придружи увођењу санкција Русији, а могу да замислим како би ова иницијатива била дочекана, без обзира што би Србији сепаратно донела велику економску корист, краткорочну, а нарочито дугорочну“, сматра Боровић.
Он подсећа да је намера Русије да у Србији отвори слободне индустријске зоне, што је доста лабавија економска везаност од слободних трговинских зона, у ЕУ била дочекана „на нож“.
Главни проблем за Србију у идеји стварања зона слободне трговине, резимира Боровић, јесте учешће Русије, главног иницијатора идеје, због познатих геополитичких игара, које немају никакве везе са економијом.
Као председавајући Русија је, поред међународних активности ЕАУ, иницирала да се на дневном реду Савета нађу и друга питања важна за даље интеграције ЕАУ, као што су даљи планови за продубљивање и либерализацију заједничког тржишта роба, услуга, капитала и радне снаге.
На самиту ће такође бити усвојене и смернице за макроекономску политику чланица ЕАУ у 2018. и 2019. години, а лидери земаља-чланица ЕАУ ће мапирати практичне кораке ка промовисању сарадње на пољима нуклеарне и обновљиве енергије, дигиталне економије, медицине и социјалне политике.
