Племићки дворци у подземљу — 83 године московског метроа (фото, видео)

Московский метрополитен: станция метро Таганская
Московский метрополитен: станция метро Таганская - Sputnik Србија
Пратите нас
Московски метро данас обележава 83. годишњицу рада. Важи за најлепши у свету, а градоначелник Москве Сергеј Собјанин обећава да ће тај статус и сачувати. Свој рођендан обележиће парадом возова и бројним манифестацијама, али и иновацијама.

За време Светског првенства у фудбалу, метро ће радити без паузе; касири уче енглески језик, а више од 200 инспектора из Центра за обезбеђивање мобилности путника, који говоре енглески, помагаће навијачима и туристима да се снађу у метроу и руској престоници.

Ради безбедности, уочи шампионата, пуштен је у рад и систем препознавања лица, који је у стању да распозна 20 лица у секунди и да их упореди са фотографијама лица са потернице, које се налазе у федералној бази.

Многи Московски метро пореде са музејима и подземним дворцима, а због своје величанствености привлачи и огроман број туриста. Чак 44 станице Московског метроа имају статус културног наслеђа. Специфичан је због своје грандиозности и лепоте, и данас је један од симбола Москве и Русије.

Прва метро линија, дужине 9,2 километра, отворена је 15. маја 1935. године и повезивала је станице „Сокољники“ и „Парк културе“. Од тада је отворено више од 250 метро станица, а московска подземна железница се шири и даље. Тренутно има 14 линија, укупне дужине 424 километра, чијим пругама дневно прође више од 11 хиљада возова.

© Фото : David BurdenyСтаница московског метроа Комсомолска.
Станица московског метроа Комсомолска. - Sputnik Србија
Станица московског метроа Комсомолска.

Удео подземне железнице у превозу путника у главном граду Русије износи око 56 одсто. У просеку, свакодневно се московским метроом превезе више од седам милиона путника, а радним данима и преко девет милиона, што је светски рекорд.

Дневни рекорд постигнут је 26. децембра 2014, када је због обилног снега у Москви метро користило скоро 10 милиона путника — тачније 9,71 милион.

Московски метро ради од 5.30 ујутру па све до један час иза поноћи, а за време великих гужви, у шпицу, возови иду у интервалима од око 90 секунди. Током путовања метроом, путник у просеку пређе 14,9 километра.

© Фото : David BurdenyМосковска метро станица Кијевска Арбатско-покровска линија
Московска метро станица Кијевска Арбатско-покровска линија - Sputnik Србија
Московска метро станица Кијевска Арбатско-покровска линија

По интезивности кретања, поузданости и обиму превоза путника, московски метро заузима прво место у свету. Он практично улази у тројку светских метрополитена и по свим другим показатељима.

Најдужа линија московског метроа је Арбатско-покровска и износи 45,1 километар, а најкраћа је Каховска линија — 3,3 километара. Просечна брзина возова је 41,61 километара на сат.

Метро има више од 730 ескалатора, а најдужи, од 126 метара, налази се на метро станици Парк културе.

© Фото : David BurdenyМосковска метро станица Кијевски прстен
Московска метро станица Кијевски прстен - Sputnik Србија
Московска метро станица Кијевски прстен

Овај подземни град запошљава више од 53.000 људи, већином мушкараца (63,5 одсто).

Идеја за изградњу метроа појавила се још крајем 19. века, али су њену реализацију успоравали историјски догађаји који су уследили: Први светски рат и Октобарска револуција, као и економске тешкоће. Тек у јулу 1931. започела је изградња, а главни организатор био је Стаљинов човек од поверења Лазар Каганович. У изградњи су учествовале највеће архитекте Совјетског Савеза: Шусев, Душкин, Корин, Лансере и Дејнека, захваљујући којима су и настала права ремек-дела која данас спадају у споменике архитектуре под заштитом државе.

У ратним годинама метро је служио као склониште, па чак и породилиште у ком је рођено 217 беба.

© Depositphotos.com / Vladj55Московска метро станица ВДНХ
Московска метро станица ВДНХ - Sputnik Србија
Московска метро станица ВДНХ

У својој дугој историји био је затворен само на један дан — 16. октобра 1941. године, када је немачка војска стигла близу Москве и када је наређена евакуација престонице.

Свих 14 линија московског метроа има три облика идентификације — према боји, броју и имену. Занимљиво је да мушки глас најављује станице које воде ка центру града, а женски ка станицама изван центра. Сви натписи на таблама исписани су руским писмом — ћирилицом, што можда ствара потешкоће странцима. Међутим, упркос томе, подземна железница у руској престоници је веома добро организована и у њој се лако сналази.

Московски метро расте и развија се сваки дан. Према програму, у периоду од 2012. до 2020. планирано је отварање више од 80 нових станица.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала