Аутори говоре о потреби ширења присуства америчких Оружаних снага ради „заштите интереса у региону“. Конкретно, Пентагон намерава да наредних година повећа број војника који су обучени у арктичким условима.
Раније је НАТО признао да земље-чланице Алијансе заостају за Русијом на Арктику. Међутим, експерти сумњају да ће САД моћи да се такмиче са Русијом у овој области.
„Наставак напетости у односима са Русијом после присаједињења Крима, марта 2014. године, и значајан раст руског војног потенцијала и операција на Арктику последњих година забрињавају посматраче да ће регион поново постати платформа за војну напетост и конкуренцију, а изазива и бригу да ли САД имају довољно војних ресурса да заштите своје интересе у региону“, наводи се у извештају.
У документу се додаје да Арктик, због убрзаног отапања леда у региону, постаје све значајнији за Пентагон, јер то „отвара велике могућности за америчку флоту“. Сада на Арктику САД углавном користе подморнице због густог леденог покривача, а због отапања би било омогућено и коришћење површинских бродова, укључујући и оних за пребацивање војске.
„Арктички регион поново привлачи пажњу америчких Оружаних снага (и америчких специјалних служби). Ово је посебно важно за морнарицу и обалску стражу, за које смањење арктичког леденог покривача отвара потенцијална нова подручја за рад површинских бродова. Ратно ваздухопловство, копнена војска и морска пешадија САД такође почињу да посвећују више пажње операцијама на Арктику“, наводе амерички аналитичари.
Аутори документа указују и да је тај регион раније био „арена војног ривалства“ између Совјетског савеза и САД, где су државе размештале нуклеарне подморнице и авијацију, али да је распадом СССР-а Арктик за Пентагон изгубио некадашњи значај. Међутим, после „повратка Русије“ у регион, Вашингтон је решио да тамо ојача своје позиције.
Канада и земље Северне Европе већ повећавају своје војно присуство у региону или ће га повећати, додаје се у извештају. У вези са тим, наглашено је да је ширење присуства америчких Оружаних снага на Арктику важан правац за Пентагон.
Међутим, руски експерти сматрају да су САД већ закасниле са јачањем свог присуства на Арктику, а „за Русијом каскају десетак година“. Према њиховим речима, Пентагон ће створити специјалне снаге, улагаће велики новац у своју ледоломачку флоту и војне јединице, али тешко да ће моћи да стигне Русију која „апсолутно доминира“ тим регионом.
Директор Института за савремени државни развој Дмитриј Солоников сматра да је тај регион већ средиште озбиљне конфротације, а да ће ти процеси само расти.
„САД су већ објавиле да су озбиљно заинтересоване за Северни морски пут. Они говоре да он не треба искључиво да припада Русији, а да коридор треба да буде отворен за читаву међународну заједницу. Ако читамо између редова, то значи да треба да буде под контролом САД. То је наставак старе теме: наводно, Русија не влада законито рудним богатствима на својој територији и било би добро да их преда под контролу међународне заједнице, а арктичка територија треба да буде отворена и слободна за све земље. Овакве изјаве стално слушамо, а њих прате и стратешки циљеви, поткрепљени одређеним војним могућностима. У овој ситуацији то су војне могућности НАТО-а, с једне стране, и Русије, с друге. Постоји и Кина, која такође показује интересовање за арктички регион и покушава да буде део тога. То јест, тензије о Арктику расту сваког дана пред нашим очима. У том смислу, руско присуство на Арктику, укључујући и војно, у потпуности је оправдано. Русија мора да брани своје интересе“, рекао је Солоников за Спутњик.
Русија је последњих година предузела низ мера за заштиту сопствених интереса у арктичком региону. Председник Русије Владимир Путин је још 2014. године наложио Министарству одбране да створи на Арктику јединствени систем базирања површинских бродова и подморница нове генерације, ојача границе и формира ново државно тело које ће спроводити политику РФ у том стратешки важном региону. Исте године формирана је Обједињена стратешка команда „Север“ са штабом у Североморску, која се бави заштитом економских интереса Русије на Арктику.
Главни задаци Москве били су обнова војних аеродрома, изграђених у совјетско доба, јачање снага противваздушне одбране и повећање броја бродова у региону.
Данас, Северна флота има 41 подморницу и 38 површинских бродова, укључујући и тешку крстарицу — „Адмирал Кузњецов“. Флота се састоји од осам подморница са балистичким ракетама. Осим тога, планирано је да ове године буде формирана и нова дивизија ПВО.
Русија тамо спроводи војне вежбе, јача војно присуство, а такође почиње и озбиљан развој Северног морског пута као важне логистичке артерије у том региону.
Експерти наглашавају да је Арктик интересантан, пре свега због својих природних ресурса и могућности транспорта робе преко Северног морског пута. Према разним проценама, у региону је концентрисано око 25 одсто светских резерви угљоводоника.
Аналитичари наводе да арктички епиконтинентални појас има огромне резерве природних ресурса, а да су природна богатства, посебно угљоводоника, данас најважнији фактор рата, које САД распирују широм света. Због тога је, како истичу, контрола над тим природним ресурсима кључна.
