Мртве зоне су подручја мора која оскудевају кисеоником и у којима може да преживи само мали број организама. Оне се појављују у дубинама мора у распону од двеста до осамсто метара када прилив хемикалија подстиче раст алги, што доводи до смањења кисеоника. Примера ради, у Оманском заливу мртва зона постоји деценијама, али је последњи пут истраживана деведесетих година.
Недавно су се истраживачи вратили у овај залив и установили да се мртва зона проширила далеко више него што се очекивало, наводећи озбиљне забринутости у вези са будућношћу локалних рибара и еколошких система, објављено је у новој студији.
„Океани се гуше“, наводи се у саопштењу аутора истраживања Бастијен Квесте, морског биогеохемичара и истраживача са Универзитета „Ист Англија“ у Енглеској.
„Свим рибама, морским биљкама и другима животињама треба кисеоник, али тамо више не могу да преживе“, закључује се.
Истраживачи на лицу места
Омански залив, који обухвата 181.000 квадратних километара, спаја Арапско море с Персијским заливом, а научницима је дуго времена био недоступан за истраживање због политичке нестабилности регије и претње пирата.
Али коришћењем две ронилачке подморнице под називом „Сиглајдерс“ научници су били у могућности да из сигурне удаљености истражују мртву зону. Аутономни подводни аутомобили (Autonomous Underwater Vehicles — AUV) крећу се полагано, мали су и лаки, па иако користе врло малу снагу, могу да путују хиљадама километара и досежу дубине од хиљаду метара, наводи се на страници на Интернету произвођача, пише „Лајв сајенс“.
У периоду од осам месеци, ова возила су прикупила податке о нивоу кисеоника, а затим су резултате пренели научницима путем сателита. Истраживачи су затим користили компјутерске моделе како би визуализирали струје које покрећу кисеоник у заливу. Открили су како је подручје које је сиромашно кисеоником драматично нарасло, а његова мала количина, која је некад била у осиромашеном подручју — на основу података из деведесетих — знатно се исцрпела, остављајући већа подручја управо без овог елемента.
Промена је била далеко већа од предвиђених компјутерских модела, известили су аутори студије. Убрзани губитак кисеоника може делимично да се објасни климатским променама, јер топлије воде у близини површине мора ометају задржавање и циркулацију кисеоника.
Арапско море је дом многих риба, укључујући и неколико врста које су прилагођене на нижи ниво кисеоника, наводи се у студији. Али резултати истраживања откривају да је подручје осиромашено кисеоником у Оманском заливу далеко горе него што су замишљали — а то није само питање за морска створења.
„То је прави еколошки проблем, с последицама за људе који се ослањају на море за храну и запослење“, рекао је Бастијен Квесте.
„Лајв сајенс“ преноси да су резултати објављени онлајн 27. априла у часопису „Геофизикал рисерч летерс“.
Дневно.хр
