Кинески ЦТГ већ у свом власништву има 23,3 посто удела у ЕДП, а за преузимање остатка нуди готовину — по деоници је спреман да плати 3,26 евра, што је 5,5 одсто премије на цену с којом је ЕДП завршио трговање на берзи прошлог четвртка (3,09 евра по деоници), дан пре него што је стигла кинеска понуда, али значајно више (17,9 посто) у односу на просек у последњих шест месеци.
Тиме би вредност целе ЕДП групе, очишћене од дуговања, досегла 11,8 милијарди евра (заједно с дугом та је вредност већа: 25,6 милијарди евра). ЕДП до понедељка није одговорио на понуду, нити је с врха компаније стигао било какав коментар.
Португалија, као и други кризом погођени делови европског југа, и досад је била мета кинеских инвеститора. Кинески улагачи постали су власници четвртине португалског националног електродистрибуцијског ланца коју је преузела државна компанија „Стејт грид корпорејшен оф Чајна“.
Кинески конгломерат „Фосун“ купио је удеo у „Миленијум БЦП“, највећој португалској банци, као и у највећој португалској осигуравајућој кући „Фиделидаде“. Лондонски дневник „Фајненшел тајмс“ помиње и друге покушаје великих кинеских инвестиција у Европској унији, али они су се углавном завршили неуспехом, након што су Немачка, Француска и Италија заоштриле европска правила за преузимање, као и надзор њихове примене. Та правила не односе се посебно на Кину, а досад су највише сметње представљала кинеским и арапским компанијама.
За разлику од Берлина, Париза и Рима, влада у Лисабону изјаснила се да „нема примедби на кинеску понуду“. Португалски премијер Антонио Коста одраније је познат као опонент протекционистичке инвестицијске политике Брисела. У великој приватизацији, тешкој 9,2 милијарде евра, којом се Влада Португалије чупала из кризе, кинески су инвеститори учествовали у високом четрдесетпетопостотном уделу. Ипак, чак и уз Костин либералан приступ инвеститорима, португалска влада је досад оклевала да попусти инвеститорима који су давали понуде за преузимање националних сервисних компанија (електродистрибуција, телекомуникације, водовод…). Влада десног центра, која је Португалију водила пре Костине, одбацила је институцију „златне деонице“ за компаније попут ЕДП и португалског „Телекома“, након потписивања споразума о „бејлауту“ у мају 2011.
Европски енергетски сектор протеклих неколико месеци се налази у раздобљу нове велике консолидације. Немачке компаније „Екон“ и РВЕ у марту су спровеле више милијарди евра тешку међусобну размену деоница, објављујући истовремено и нову стратешку одлуку да обе компаније будућности значајније скрену с фосилних према одрживим изворима енергије. ЕДП се већ раније нашао под притиском шпанских и француских енергетских компанија.
„Фајненшел тајмс“ понуду ЦТГ за ЕДП сматра делом великог таласа кинеских инвестиција које су се слиле у дуговима оптерећене државе јужне Европе које је криза погодила најтеже. „Фајненшел тајмс“ међутим ту види опасност — ЦТГ, који је у власништву кинеске државе, тиме би стекао контролу енергетске инфраструктуре на целом Иберијском полуострву, али и у значајном делу Јужне Америке. То, сматра „Фајненшел тајмс“, неће привући посебну политичку пажњу само у Португалији, где је ЕДП највећи произвођач и дистрибутер електричне енергије, него и у САД, где је португалска компанија развила значајан портфељ електрана које производе енергију уз помоћ одрживих извора — сунца и ветра.
Према подацима објављеним прошле недеље, добит ЕДП у односу на прошлогодишњу у првом се тромесечју 2018. смањила за 23 одсто (на 166 милиона евра). Готово 60 одсто прихода ЕДП долази из операција у Португалији и Шпанији, док се преосталих 16 одсто дели на приходне центре у Бразилу и Северној Америци.
Због нимало једноставних трговинских односа између САД и Кине, који су се додатно заоштрили након доласка Доналда Трампа у Белу кућу, дође ли до ове трансакције, амерички део бизниса ЕДП морао би да за даљи рад затражи дозволу од Одбора за инострана улагања у САД и докаже да задовољава регулативе Вашингтона.
Свој 23,3-постотни удео у ЕДП ЦТГ је стекао још 2011. године, када је од португалске владе откупио пакет деоница у великом приватизацијском процесу којим се Португалија спасавала од последица кризе, али и од Брисела и ММФ-а наметнуте оштре политике штедње. Саветници португалске владе који су тада учествовали у процесу продаје деоница ЕДП ЦТГ-у тада су кинески потез протумачили као резултат плана кинеске владе да искористи ЕДП како би проширила међународни утицај ЦТГ на тржишта енергије из обновљивих извора.
Пре најаве могућег преузимања од стране Кинеза, ЕДП је током прошле године добио више понуда за преузимање. Две о којима се највише говорило биле су понуде шпанске фирме „Гас натурал“ и француске „Енержи де Франс“ и оне, док се не постигне договор с кинеском корпорацијом, и данас остају актуалне. Председник ЦТГ, свестан перцепције коју Европљани имају о кинеским послодавцима, у изјави објављеној у медијима након истицања понуде најавио је да ће ЦТГ, у случају да преузме португалску компанију „остати чврсто посвећен очувању њеног португалског идентитета“. Компанија би и након преузимања требало да настави да послује као засебан ентитет у власништву ЦТГ. Седиште би јој остало у Лисабону, а деонице, онај део који остане слободан на тржишту, биле би излистане на Лисабонској берзи.
Као и увек, проблем за кинеску компанију могла би да представља скупштина деоничара ЕДП, која трансакцију, да би успела, мора да потврди натполовичном већином (што је најмање 50 одсто гласова + најмање једна деоница с правом гласа). Након преузимања, ЦТГ би био обавезан да распише и понуду за преузимање 17 одсто удела у подружници ЕДП за развој енергије из обновљивих извора, која данас није под потпуним власничким надзором родитељске компаније.
Управа ЦТГ истиче како се нада политичкој подршци португалске владе након шест година успешне сарадње у сувласништву ЕДП, у којем раздобљу су се финансије компаније значајно стабилизовале. ЕДП данас запошљава 12.000 људи, од чега половина ради на локацијама у Португалији.
Глобус/Јутарњи
