Одговор на питање како ће се убудуће дефинитивно звати држава Македонија налази се у Вашингтону!
Наиме, име које је после Самита ЕУ и држава Западног Балкана — Република Илинденска Македонија — било прихватљиво за обе стране, ипак није прошло. Ствари су се после два дана поново закомпликовале. Управо због тога, македонски министар спољних послова Никола Димитров и његов грчки колега Никос Коцијас, састаће се 24. и 25. маја у Њујорку, у присуству специјалног представника УН Метјуа Нимица, који посредује у спору око имена Македоније.
Грчки лист „Вима“ наводи да би тај састанак могао да пружи последњу прилику да се постигне напредак после „неуспеха“ са предлогом о „Илинденској Македонији“ и да се обе стране врате на пет предлога које је предложио Нимиц. Како „Вима“ наводи, доминирају два предлога — „Нова Македонија“ и „Горња Македонија“, иако се од раније зна да ова имена нису прихватљива ни за једну страну, укључујући и трећу — Бугарску. Ова велика заинтересованост Америке да реши то питање, по речима политиколога из Скопља Бранка Ђорђевског, има више аспеката, али он на прво место ставља онај који се тиче жеље Америке и НАТО-а да Македонију што пре виде у овој војној Алијанси.
„Америци је веома стало да Македонија уђе што пре у НАТО и да се реши тај проблем са именом, јер је он узрок блокаде, првенствено да би спречили ширење руског утицаја у региону“, наводи наш саговорник.
Он не сумња да ће Америка појачати свој притисак на обе стране да реше проблем имена пре предстојећег самита НАТО-а у јулу, како би Македонија постала део ове Алијансе. Иако не верује да то може да се деси, пре свега због оштрог противљења грчке опозиције овом решењу за име Македоније, не потцењује моћ притисака који би Америка могла да наметне, како би остварила свој циљ.
„Сигнал за то је и недавно ’јављање‘ америчког потпредседника Мајкла Пенса који је разговарао са Ципрасом и указао му на жељу Америке да се проблем што брже реши. Дакле, нема дилеме да ће Америка током посете македонских и грчких званичника искористити шансу да покуша да инсистира да ово буде решење за промену имена Македоније“, објашњава Ђорђевски.
Он уједно и подсећа да македонска Влада није одбацила овај предлог и поред противљења опозиције. То се, како каже, види и из намере да распишу референдум на коме би се грађани изјаснили по овом питању. Но, и да референдум буде у корист имена за које се залажу Заев и Америка, Ђорђевски подсећа да је за тако нешто потребна промена Устава, што значи и подршка двотрећинске већине у Парламенту, што Заев нема.
„Ово значи да ће овај предлог за име бити и даље у игри, али и да ће покушати да се притиском издејствују и неке модификације. То јест, да се Грчкој дају неке гаранције око онога што она сматра да је претња, а то је одређени македонски иредентизам. Дакле, последњи предлог за име Македоније је и даље у игри, али не знам да ли ће и како ће моћи да се оживи“, објашњава Ђорђевски.
Он у свом закључку наводи и да је веома битно да ли ће се у неком модификованом предлогу оставити за унутрашњу употребу назив државе, како стоји и у Уставу — „Република Македонија“, док би нови био за „спољну употребу“, јер би оваква варијанта била можда прихватљива и за опозицију, а самим тим би и измене Устава биле минималне, то јест, могле би се и обавити и обичним анексом.
Македонски министар спољних послова Никола Димитров изјавио је да ће сматрати себе одговорним ако не успе процес преговора о решавању дуготрајног спора око имена са Грчком и да ће одмах поднети оставку, што би могло да буде нови проблем за Заева, јер би на тај начин и ионако крхка влада Заева била додатно уздрмана.
Влада Македоније је у саопштењу навела да никада нису били ближе решењу, а да пријатељство двеју земаља и двају народа никада није било веће.
Спор са Грчком око имена Македоније траје више од 25 година и то је кочница на путу евроатлантских интеграција службеног Скопља, али и учлањењу у НАТО.
