Висок је око 40 метара, а на његовом врху налазе се остаци Цркве Светог Максима Исповедника која потиче из 9. или 10. века, крипта, вински подрум и остаци некадашњег утврђења.
Цео простор на врху заузима само 150 квадратних метара, а с обзиром на то да не постоји лифт, до њега се може попети само уз помоћ руку, ногу и нешто среће.
Зато не чуди што су објекти на врху дуго били запуштени.
Прво забележено пењање догодио се 1944. године, када су планинари Александар Јапардзе и Леван Готуа на врху пронашли тело претходног становника.
Претпоставља се да је у питању било место тихе контемплације и молитве, намењено пустињацима који су желели да се одвоје од остатака света.
Интензивнија истраживања спроведена су између 1999. и 2009. године, када су објекти обновљени помоћу Националне агенције за очување културне баштине Грузије, и дозидана Црква Симеона Столпника, пише хрватски портал „ПунКуфер“.
Тренутни становник има 62 године. У питању је свештеник Максим Кавтарадзе, који је направио импровизоване степенице којима се двапут недељно спушта и пење по Стубу живота. Намирнице му се достављају помоћу чекрка.
ПунКуфер
