Расправе о томе да ли су Србији потребни лобисти у центрима одлучивања о светској политици присутни су још од почетка распада Југославије, а тадашњем српском руководству пребацивано је што, за разлику од Хрвата, Словенаца и косовских Албанаца, није ангажовало професионалне лобисте који би објаснили и заложили се за српске националне интересе.
Сада српски министар спољних послова Ивица Дачић упозорава да су Србији потребни лобисти који би радили у корист наших интереса.
Били интереси државни, национални или приватни, лобирање је моћно средство њиховог остваривања, поготово у САД, каже Ненад Васић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду и писац неколико студија о лобирању.
„Дачић је у праву зато што је направио прецизну анализу где заправо треба да буде фокус званичног лобирања Републике Србије када су САД у питању, а то је нарочито кабинет актуелног председника Доналда Трампа. Оно што је важно да се помене тим поводом је управо то да фокус треба да буде на његовом кабинету и тиму његових сарадника, а не на Стејт департменту и на Конгресу“, сматра Васић.
Србија, према Васићевим речима, треба да има званично ангажоване лобисте у САД, а поред њих лобирањем би требало да се баве и српске дипломате, а не мање важно је такозвано етничко лобирање, које се врши преко српског кокуса у Конгресу САД. Уз то је важан и утицај дијаспоре, каже Васић, посебно са становишта финансирања.
У јавности ће се често чути да је лобирање легализована корупција. Према Васићевим речима, то није тачно јер лобирање искључује корупцију, а корупција лобирање.
САД имају дугу традицију лобирања, које се дефинише као професионално утицање на доношење одлука на легалан и легитиман начин, за разлику од нетранспарентног утицаја на званичнике.
„Управо да би се спречиле коруптивне, илегалне, криминалне и мафијашке радње, утврђено је да је лобирање једна врста утицаја које треба да буде нешто где се зна ко утиче, зашто утиче, на кога утиче, за који новац и под којим условима, као и зашто је неко у државној администрацији одлучио то што је одлучио“, каже Васић.
Лобирање спречава пораст криминалних радњи у вези са доношењем одлука у оквиру државне администрације, додаје он.
Ако су косовски Албанци ангажовали професионалне лобисте на начин како то прописује америчко законодавство, онда су се за своју независност бавили лобирањем на законит начин, каже Васић. То се може проверити на веб страници Министарства правде САД, где су регистровани и објављени сви уговори са лобистичким кућама и зна се под којим условима и за који износ неко ангажује лобисту.
„Из албанског лобирања можемо да научимо да они у континуитету лобирају за сопствене интересе, док ми имамо дисконтинуитет. Наравно, никада није касно да се прикључимо лобирању, али свакако да су косовски Албанци, имајући временски фактор континуитета, у предности у односу на нас што се тиче САД. То се види по степену утицаја које они имају и на бившу, а и на садашњу америчку администрацију“, закључује Васић.
