Више пута је од управе школе узалудно тражио да директорка Наташа Латковић сва обавештења за ученике и наставнике штампа и латиницом и ћирилицом, а онда се том захтеву прикључио и Ученички парламент. Спровео је анкету, преко 70 одсто деце изјаснило се да жели да на сваком документу којим се школа обраћа буду заступљена оба писма.
Пошто се то није уважило, ученици су на Дан школе направили перформанс. Поруку са транспарента, „Свети Петре, каљају ти лице, твоја школа нема ћирилице“ пренели су поједини медији, што је изазвало наду да у Црној Гори има права и за оне који желе да користе српско писмо.
„Све то је пратио омбудсман Црне Горе. Његов заменик је дошао у школу и написао Гимназији препоруку да мора да поштује равноправност ћирилице. Саопштено је да равноправност није у томе што се некоме забрањује да пише ћирилицом, већ је то управо оно што ми тражимо, да су обавештења и на латиници и на ћирилици“, објашњава професор.
Иста препорука послата је и Министарству просвете, да се школама обраћа и на ћирилици, што се, тврди Благојевић, никада није десило. Пошто је ћирилица остала далеко од очију и оловке, професор је одлучио да се за заступљеност оба писма бори преко инспекције Министарства просвете. Ћирилица је остала далеко од школе.
Зато је професор Благојевић одлучио да на часовима у свом кабинету не дозволи да се саопштења за ученике читају из латиничног текста. Против њега је покренут дисциплински поступак, терети се за тежу повреду радне обавезе.
„Дисциплински поступак је у току, али је прекинут, зато што смо на саслушању, које је трајало три и по сата, уочили да се овлашћено лице понаша пристрасно, па је адвокат који је мене заступао тражио изузеће. Људи који добро познају ситуацију у школству, али и у Даниловграду, тврде да је циљ да се поступак заврши моментално, а да ми се до краја недеље изда решење о престанку радног односа“, објашњава Благојевић за Спутњик.
Легендарни професор математике има услов за пензију, ради више од 40 година, а у Гимназији је од 1981. Од тада, каже, ни према једном раднику није покренут дисциплински поступак. Жалосно је посматрати ово што се дешава, али је коначно и неписменима јасно да цела прича има политичку конотацију, каже он за Спутњик.
„Ја то нисам хтео да прихватим, хтео сам да будем слободан стрелац, јер нисам урадио ништа, већ се борим за оно што пише у Уставу, али адвокат кога сам ангажовао на захтев синдикалне организације ми је рекао, циљ је да се збрза поступак и да до петка добијеш отказ, јер су у недељу у Даниловграду локални избори, власт хоће да пред изборе покаже шта све може, да да отказ човеку пред пензијом, да остали размисле шта се њима може десити, онима који раде пет или десет година“, прича нам овај просветни радник.
Додаје да је у другим школама стање још драстичније, јер се у Гимназији макар поштује правило да се ученици изјасне којим писмом да им се напише сведочанство. Велики број ученика тражи га на ћирилици, док у гимназији у Подгорици, од свих матураната, а има их више од пет стотина, само десет сведочанстава је написано ћирилицом.
„Каква ми је судбина, право да вам кажем, више ме и не занима. Кад су ученици из медија сазнали шта се дешава, на одмору после четвртог часа у школи су развили транспарент на коме је писало; ’Професор, педагог, пријатељ Југослав Благојевић‘. Комплетна школа, сви ђаци који су били у холу аплаудирали су ми. После таквог поступка ученика, мене стварно не занима какав ће бити исход дисциплинског поступка“, каже борац за право ћирилице, професор Благојевић.
Ученици Гимназије „Петар Први Петровић Његош“ на саслушање омиљеног професора послали су своје родитеље. Ђаци ове угледне школе, по акцијама чији је циљ очување српског идентитета у Црној Гори, али и успомена на невине жртве НАТО бомбардовања, познати су и ван Црне Горе, али су тренутно једини пример како је легитимним средствима, на јединствен начин, могуће борити се за истину, против прекрајања историје и за људско право да у школи користе матерњи језик.
Спутњик од управе Гимназије није добио одговор на питање зашто је покренут поступак, односно за шта је професор наводно одговоран, када по Уставу Црне Горе ћирилица и латиница морају бити једнако заступљене у школи.
